U skladu sa sloganom ovogodišnjeg Bitefa, „Mi - junaci rada svog”, na postavci je moguće videti brojne proizvode nastale u nekada moćnoj kompaniji koja je, na svom vrhuncu, zapošljavala 28.000 radnika u oko 50 fabrika širom SFRJ i imala godišnji bruto proizvod od oko 700 miliona dolara.
Kompanija je osnovana 1948. prvo pod imenom „Zavodi RR", za proizvodnju radio-opreme i rendgenskih aparata, a 1950. predata je na upravljanje radnicima i promenila ime u „Elektronska industrija” (Ei) Niš. Iako je bila čuvena po proizvodnji rendgena, elektronskih cevi, radio i TV-aparata, Ei Niš je imala veliki asortiman proizvoda široke potrošnje za domaće potrebe, vojsku i izvoz: zvučnike, pojačala, sisteme za ozvučenje, računare, električna brojila, mašine za pranje veša i sudova, pegle, telefone, železničku signalizaciju, semafore, štampana elektronska kola, industrijsku elektroniku, auto-elektroniku, medicinske uređaje, klima uređaje, kartonsku ambalažu, plastičnu galanteriju, otpornike, kondenzatore, mehaničke delove uređaja...
Od 1991. počeo je sunovrat u vidu opadanja proizvodnje, sve većih gubitaka i smanjenja broja radnika. U međuvremenu su delovi Ei privatizovani a delovi otišli u stečaj.
Muzej industrijske i tehnološke baštine formiran je zajedno sa Istorijskim arhivom grada Niša i Udruženjem za negovanje industrijske baštine i promociju naprednih tehnologija (PROMO IBiNT), koji čine „entuzijasti nekada zaposleni u Ei, profestori Elektrotehničkog fakulteta i ostali koji ne dozvoljavaju da sećanje na Ei iščezne”, kaže Stanislava Simić, iz sektora za PR i maketing pri Naučno-tehnloškom parku (NTP) gde se Muzej nalazi.
Muzej ima preko 800 eksponata, a oni najznačajniji deo su prve postavke nazvane „Zavodi RR - EI - Koreni naprednih tehnologija“. Izložba je, kažu iz NTP, jedinstvena u našoj zemlji, baš kao i sam Muzej.
- Niš je bio nadaleko poznat po Elektronskoj industriji i odlučili smo da odamo počast njenoj istoriji i tradiciji. Imamo preko 800 eksponata, od sredine pedesetih do kraja 20. veka, ali fizički je bilo nemoguće sve ih izložiti. Većina ih je u depou u NTP, uključujući i mini biblioteku vezanu za tehnološko nasleđe iz tih vremena - objašnjava naša domaćica Stanislava.
Najstariji izloženi eksponat je rendgenska cev, a postavku upotpunjuju brojni proizvodi iz asortimana široke potrošnje: televizori, radio-aparati, računari... Jedna od „zvezda” postavke je prvi proizvedeni televizor iz 1958.
Deo eksponata je funkcionalan i na njima posetioci mogu da vide i dožive video i zvučne efekte perioda u kome su uređaji nastali, pa smo tako u crno-beloj tehnici mogli da gledamo uživo informativni program RTS ili da isprobamo prvi računar napravljen u Ei sa licencom Honeywell s početka osamdesetih godina prošlog veka.
Muzej nudi i VR turu kroz kompleks Ei sa autentičnim fotografijama koje u realnom okruženju pokazuju kako je ovaj gigant nekada izgledao.
- Muzej je tu da stariji evociraju uspomene, a mlađi upoznaju svoju istoriju. To je naš izraz zahvalnosti niškoj tehnološkoj tradiciji, ali, prošlost ostaje u prizemlju, a budućnost ide gore, na prvi i drugi sprat - poručuje Stanislava Simić, dok nas vodi kroz zadivljujući kompleks NTP.
Naučno-tehnološki park je otvoren 2020. u studentskom kampusu gde su tehnološki fakuteti, studentski centar i četiri tehnološke škole i prostire se na 14.000 kvadratnih metara. Prvi sprat namenjen je start-ap kompanijama, a drugi i treći tehnološko-razvojnim. Više od 50 kompanija članovi su NTP-a koji broje oko 600 zaposlenih. Uključujući i virtualno članstvo, NTP ima blizu 4000 članova i sa ponosom ističu da su za dve godine postojanja postigli rezultate koje je, primera radi, NTP u Beogradu postigao za pet.
Pomenimo samo neke izume koji su rođeni u NTP Niš: aplikacije za preuzimanje knjiga iz biblioteke, pametne košnice, veštačka inteligencija koja imitira boju ljudskog glasa (i menja medicinske sestre), pametne košnice, brojne video-igre, sistem za verifikaciju čipova, praćenje ljudi i ljubimaca, robot-pastir i agrarni robot...
Među osnivačima kompanija je oko 30 odsto žena, dok je među zaposlenima približno jednak broj žena i muškaraca.
U sklopu ovog dvodnevog izleta, obišli smo i selo Sićevo, gde smo naišli na još jednu relikviju iz doba „Junaka rada svog” - oronulu Zemljoradničku vinogradarsku zadrugu osnovanu 1905. i zadružni dom iz 1949. Danas napušteni i zapušteni, stoje kao spomenik vremenima zajedničkih radnih akcija i neprevaziđenog poleta.
Drugarska se pesma ori / pesma koja slavi rad / srce gromko nek nam zbori / da nam živi, živi rad...
Ovom prilikom Bitef se zahvaljuje Turističkoj organizaciji Niš na toplom gostoprimstvu.
