Реч селектора
После лондонског Националног театра, париског Одеона, берлинског Шаубинеа, бечког фестивала Винер фествохен, и Битеф ће имати то задовољство да прикаже једну од најтраженијих светских представа, чији је аутор и редитељ Енглез Александер Зелдин и према којој је ББЦ снимио истоимени филм. Она је део Зелдиновог триптиха под називом Неједнакости (Inequalities) који, као што наслов сугерише, третира социјалне проблеме. У представи Љубав прате се судбине неколико људи које су несрећне животне прилике, губитак стана, домовине и/или посла, окупиле на истом месту, у свратишту. Животност ових судбина, врхунска реалистичка глума, и веома уверљиво приказан амбијент, стварају утисак документарности, иако је реч о фикцији, додуше хиперреалистичкој. Наслов представе одудара од ове сирове и сурове грађе, али само на први поглед, јер колико год животи протагониста били суморни и тешки, њих обележава људско достојанство и љубав према ближњима.
О представи
Ближи се Божић, а три породице се налазе у скученом привременом смештају. Средовечни мушкарац са старом мајком, млада породица с бебом на путу, и придошлица из Судана. Једни другима странци. Силом прилика заједно. Без личног простора. Божић је све ближи, ни за кога од њих није изгледно да ће добити стан, ситуација досеже тачку пуцања. У овом комаду аутора и редитеља Александра Зелдина, публика сведочи интимној причи породичне љубави нашег доба.
О аутору
АЛЕКСАНДАР ЗЕЛДИН је придружени уметник Националног театра у Лондону, Одеон театра, Националног драмског центра Нормандије у Руану и Театара града Луксембурга. Његова трилогија, THE INEQUALITIES, коју чине представе Beyond Caring, LOVE и Faith, Hope and Charity, гостовала је широм Европе и побрала похвале критике. Његов први комад на француском језику - Une Mort Dans La Famille - имао је праизведбу у Одеон театру у фебруару 2022, а током наредне године кренуће на турнеју.
Изводи из критика
Напето је, занимљиво, непријатно, изузетно потресно, али није драматично у смислу говора и викања, међусобног оптуживања и нуђења политичких решења, хероја и зликоваца. Уместо тога, имамо комад који на микроплану пршти од живота док приказује људе налик нама самима, који покушавају да изађу на крај с мањком ресурса, простора и времена. Постоји ли нешто драматичније од тога?
Доминик Максвел, Тајмс
Зелдин не удара на емоције, он обува гломазне чизме и скаче по емоцијама с великих висина; чак и пре прилично неочекиваног потеза на самом крају, публика плаче. А и треба да плачемо. Kао и најновији филм Kена Лоуча, Ја, Данијел Блејк, ова представа и има намеру да вас наљути. Она тражи да се пренете - а затим вас моли да учините нешто.
Наташа Трипни, Стејџ
Зелдин није једини који скреће пажњу на пукотине у систему социјалне заштите (...) али је спретан у приказивању људске способности трпљења. Чак и када се страсти узбуркавају, а тензија расте, његов комад се бави достојанством и љубављу која опстаје чак и под најтежим околностима.
Мајкл Билингтон, Гардијан
