„Дом је тамо где нам је добро“ настао је као мастер уметнички рад у оквиру студија на Факултету техничких наука у Новом Саду, на Одсеку за Сценски дизајн и архитектуру, аутора и извођача Уроша Ранковића. Овај имерзивни позоришни догађај представља истраживање феномена простора, куће, дома, трауме и сећања. Kроз теоријско истраживање приказана су размишљања о томе на који начин можемо посматрати и анализирати простор, како тумачимо феномен двојности куће и дома, али и на који начин можемо посматрати савремену извођачку праксу - имерзивност. Ослањајући се на теоријске оквире, а посредством уметничког истраживања и анализе уметничких референци, ова студија покушава да одговори на следећа питања: Kако сценски приказати нагло прекинуто детињство? Kако у неки простор уписати атмосферу трауматског процеса насталог након бомбардовања? Шта за појединца значи кућа, а шта дом? Главни циљ истраживања био је формулисање сопствене уметничке поетике која представља синтезу филозофске, теоријске и уметничке мисли. Исход целокупног истраживања јесте реализација имерзивног позоришног догађаја који ће бити изведен на неколико различитих простора у Београду.
Дијагноза је ерозија памћења, верзија садашњости у којој постоји одсуство интимности и емоција међу људима, који као да су заборавили из које прошлости долазе. У овој представи нисам се бавио узроком НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије из 1999. године већ последицама бомбардовања и ожиљцима које је оно оставило на Београд и људе који у њему живе.