Умемо ли да се мењамо? Ми који смо склони да бришемо границе између света уметности и света живота? Ви који водите радионице, дијалоге, поштујете дискурзивне и еманципаторске праксе? Сви који раде са младима, и често користе речи као што су партиципација, заједничко и једнакост? Ако друштво гради своје институције снагом социјалне креативности коју Kасторијадис назива радикална имагинација, структура му је динамичка, може бити више или мање пропустљива мада све време у покрету. Промена је нужна, не само као исход крупних историјских обрта или системских интенција већ најпре путем производње значења, која условљава непрекидни процес самостварања. Kакав је онда однос личних и друштвених промена? Kако теку обрачуни с привидом хетерономије ових дана?
На самом крају биће неколико речи о истоименој књизи ауторке, која је објављена у септембру 2021. године у издању Геопоетике.
www.irena-ristic.com
