Kако емотивно можемо прихватити чињеницу смртности и суочити се са собом као смртним бићем? Kроз представу уметница успоставља врло присан однос са својим партнером на сцени - смрћу, и на тај начин покушава да пренесе публици врло јасну емоцију с циљем приказивања смрти као нужности, саставног дела живота, поигравајући се притом са гротеском, елементима хорора, драме, комедије и пародије уз своју циркуску технику на трапезу. Жеља за упознавањем смрти, страх, страст и љутња, само су неке од емоција које се кроз циркуску и луткарску технику преплићу у представи, градећи јединствени извођачки наратив без речи.