Reč selektora
Naslov predstave Gardien Party ne može da se prevede a da se ne izgubi njegov smisao koji leži u igri reči: ovo nije „vrtna zabava“ (garden party), već doslovno zabava čuvara, i to ne bilo kojih već čuvara muzeja. Ovaj projekat francuskih autora Valeri Mrežan i Muhameda el Hatiba oblik je dokumentarnog i devised pozorišta, onog koje se zasniva na građi iz života samih njegovih autora i/ili izvođača. U ovom slučaju to su šest čuvara velikih svetskih muzeja iz Pariza, Marseja, Sankt Peterburga, Stokholma i Njujorka (dvoje njih), čije ispovesti o njihovom poslu, vlastitom odnosu prema delima koja čuvaju, instituciji muzeja i životnim ambicijama i porazima (neki od njih su prekvalifikovani za ovaj posao i u njemu se zatekli nesrećnim sticajem okolnosti), čine materijal ove tople, tužne, pametne i duhovite predstave. Ona se uvek izvodi pred praznim muzejskim zidom ispred kog je niz čuvarskih stolica, a koji će se postepeno ispuniti omiljenim umetničkim delima naših junaka, tih nepravedno ignorisanih muzejskih anđela čuvara.
O predstavi
Oni nisu daleko, budno motre na nas dok razgledamo. Dela su uvek osetljiva, izložena neodgovornoj želji mnogih posetilaca da ih dodirnu, da prokomentarišu, izložena tumačenjima, opasnosti da budu oštećena ili ukradena. Zadatak čuvara i supervizora je da umetnička dela zaštite od ovih opasnosti. Oni sve vide i sve čuju, bivajući ponekad izloženi kritici načina na koji su dela predstavljena, kao da oni za to snose odgovornost. Moraju istovremeno da budu i prisutni i diskretni, i na oprezu i uslužni.
O autorima
MUHAMED EL HATIB, autor, pozorišni i filmski reditelj, razvija jedinstvene projekte dokumentarne fikcije u oblasti pozorišta, književnosti i kinematografije. U svojim intimnim putešestvijima on poziva poljoprivrednika, spremačicu, mornare, da zajedno s njim opišu sadašnji trenutak. U predstavi Moi, Corinne Dadat pruža priliku jednoj spremačici i jednoj klasičnoj balerini da zajedno definišu svoje kompetencije, dok STADIUM na scenu izvodi 58 navijača fudbalskog kluba iz Lansa.
VALERI MREŽAN je autorka tekstova koji, kao i njeni video-radovi i filmovi, osciliraju između reči i slike, dokumentarnog i fikcije. Nadahnjujući se sećanjima, svakodnevnim događajima, surovim ili burlesknim detaljima iz života, ona ukršta različite tipove narativa koje rekonstruiše. Zanimajući se za život u svom najbanalnijem obliku, ona iznosi u prvi plan difuznu nekomunikativnost, latentnu nelagodu. Njene knjige objavile su izdavačke kuće Allia i P.O.L.
Izvodi iz kritika
Muhamed el Hatib vrlo elegantno vodi predstavu. Bez previše reči i pokreta. Svaka rečenica, jednostavna, jasna, nabijena je istinom i emocijama. Gledaoci doživljavaju metamorfozu: njihova nelagodnost pred izložbama i muzejima radikalno se menja. Oni dobijaju ljudsku dimenziju.
Filip Ševiji, Eko
Čuvari u muzejima imaju svoje mesto među nevidljivim junacima. Sedeći na stolicama, oni se utapaju u dekor i niko ne obraća pažnju na njih. Muhamed el Hatib i Valeri Mrežan sreli su mnoge, od Stokholma do Njujorka, od Sankt Petersburga do Pariza. Iz priča koje su im ispričali, izvukli su najvrednije, i tako smo dobili Gardien Party…
Brižit Salino, Mond
Uloge se čudesno menjaju na sceni. Zamenljivi i zanemareni u svom poslu, čuvari ovde postaju u potpunosti vidljivi. Privlače i drže pažnju, pokazuju svoju svestranost, uzimaju reč, slušani su i gledani do te mere da izazivaju simpatiju, empatiju koju dramski postupak Valeri Mrežan i Muhameda el Hatiba toliko dobro stvara i ističe. Bez pribegavanja velikim sredstvima ili efektima, usredsređujući se na otvaranje prema drugima, predstava nas smešta u samo središte istinskog susreta ljudskih bića.
Kristof Kandoni, Sen veb