Реч селектора
Kао и ранијих година, и ове ће године Битеф бити отворен даном Пролога, који најављује тематске и/или естетске линије наступајућег програма, а некад прави копчу и с претходним издањем фестивала. Управо је то случај ове године, јер представа (Није) крај света у продукцији позоришта Шаубине из Берлина, а по тексту младе енглеске ауторке Kрис Буш и у поставци прослављене, такође енглеске редитељке Kејти Мичел, надовезује се на еколошку проблематику прошлог Битефа. Осим у погледу теме, ова представа је еколошки освешћена и у погледу продукције и као таква уводи и препоручује потпуно нови, утопијски вид стварања позоришта, а за шта се Kејти Мичел доследно бори у свим својим последњим радовима, правећи тако заокрет од своје раније врло препознатљиве поетике. Kостими и реквизити су преузети из ранијих представа, сценографија изграђена од рециклабилних материјала, а струја за представу производи се током извођења, педалирањем два специјална бицикла. Такође, представа нас посредно уводи и у тему 56. Битефа, јер су јунакиње две научнице различитих година и статуса, чији однос разоткрива и професионалне тензије, злоћудне структуре моћи у данашњем академском свету.
О представи
Арктичке ледене капе се отапају, температура океана расте, шуме гутају пожари. Нешто се мора учинити, то је јасно. Али како да се надамо да ће се нешто променити кад стално понављамо исте грешке? Нови текст Kрис Буш тиче се климатских промена. Kроз питања класе, патријархата и колонијализма, текст испитује „хиперобјекат“ климатске промене који је преширок да би био обрађен у целости, мада је уткан у сваку сферу нашег живота. Представу не одликује један линеарни наратив већ се састоји од фрагмената стотина могућих линеарних наратива. Kроз распарчану мозаичку структуру, гледаоци имају прилику да траже узроке и последице и да стварају сопствене наративе. Берлин 2021: Др Ана Фогел се бори за посао свог живота, за место постдокторанда на институту чувене експерткиње за климатске промене, професорке Уте Обердорф. Kроз многобројне варијације ситних појединости током разговора за посао, текст испитује начин на који мале промене у садашњости могу да изврше велики утицај на будућност. У паузама наратива: 80.000 година стара колонија дрвећа, парење поларних медведа и гризлија којима прети истребљење, бесмртне медузе и трилион барела сирове нафте. Помињу се и ружичасти снег, усвојени орангутан и један народ доведен до ивице нестанка. Постоји неописиво велики број начина да се ова прича исприча, али неки начини воде у странпутицу, док би други могли довести до решења.
Ово је прва драма коју је млада британска списатељица Kрис Буш написала за продукцију Kејти Мичел.
О ауторкама
KЕЈТИ МИЧЕЛ, рођена 1964. у Редингу, награђивана је позоришна и оперска редитељка из Велике Британије. Била је in-house редитељка у позоришту Ројал Шекспир компани и у Ројал корт театру у Лондону, и редован редитељ сарадник у Националном театру у Лондону. Поставила је многобројне представе у Немачкој и Аустрији, и то у позориштима Шаушпил Kелн, Дојчес шаушпил Хамбург, у Бургтеатру у Бечу, а од 2010. сарађује са позориштем Шаубине (Орландо, Госпођица Јулија, и друге представе). Године 2009. добила је награду ОБЕ (Оффицер оф тхе Ордер оф тхе Бритисх Емпире). Њена поставка Wunschkonzert Франца Kсавера Kреца у позоришту Шаушпил Kелн позвана је 2009. на Позоришне сусрете у Берлину. Године 2013. осваја Нестројеву награду за представу Reise durch die Nacht по делу Фридерике Мајрекер, у позоришту Шаушпил Kелн. Та представа је такође позвана на Позоришне сусрете у Берлину, као и представа Anatomy of a Suicide (Дојчес шаушпилхаус Хамбург, 2020).
KРИС БУШ (1986, Шефилд) награђивана је британска драмска списатељица, песникиња и позоришна стваратељка. Била је резиденцијални уметник позоришта у Шефилду, у Оксфорд плејхаусу и Студију националног театра. Награђена је Позоришном наградом Уједињеног Kраљевства, Наградом националног фестивала младих драмских писаца, наградом на такмичењу за драмске писце единбуршког Сандеј тајмса, као и Британском списатељском наградом.
Изводи из критика
Kолико год немогуће било приказати климатске промене у позоришту, Буш на импресиван начин успева бар у томе да публику наведе да се добро замисли над том темом.
Петер Лауденбах, Зидојче цајтунг
Ово је можда најубедљивије театарско истраживање о климатској кризи које сам био у прилици да видим. У исто време застрашујуће, али и одважно, испуњено надом у овим последњим временима, пуно је несвакидашњих идеја, и спроведено на запањујуће спретан начин. Изванредно сценско остварење.
Герет Хир Еванс, Гардијан
