Reč selektora
Posebno nam je zadovoljstvo da će 56. Bitef svečano otvoriti, a posle njenog ogromnog uspeha na prošlogodišnjem Avinjonskom festivalu, belgijska plesna predstava Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima koreografa mlađe-srednje generacije Jana Martensa. Već sam ovaj neobičan i dugačak naslov upućuje na njegov slojevit koncept: dramaturgija predstave svodi se na gradaciju, kombinovanje i razvoj niza pokušaja da se ostvari jedna koreografska ideja. Ti pokušaji zasnivaju se, pored bazične Martensove zamisli, i na repetitivnoj i „psihodeličnoj“ kompoziciji poljskog autora savremene ozbiljne muzike Henrika Mikolaja Goreckog, kao i na materijalima koje donose plesači, njih čak sedamnaestoro, a koji su različitih godina (od 18 do 71), različitog porekla i različite profesionalne istorije (jedan vid devised theatre-a). Tako se, postepeno, mozaički sklapa pametan, topao i izuzetno duhovit esej o savremenom plesu, koji spaja i prožima različita pitanja i stavove: ples kao fizički rad, značaj ličnosti plesača (njihovih godina, izgleda, obrazovanja...), razgradnja hijerarhija u stvaralačkom procesu, odnos tela i društvenog poretka.
O predstavi
Plesnom predstavom Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima Jan Martens se prvi put okreće velikoj pozornici. Reč je o predstavi o moći što snagu crpi iz raskoraka, a koju izvodi sedamnaestočlani, atipični baletski ansambl, sačinjen od jedinstvenih ličnosti.
Plesači tragaju za sopstvenim glasom kako unutar plesa tako i van njega, pokušavajući da pronađu idiom kojim bi im savršeno pristajao. Jedan po jedan, oni zauzimaju svoje mesto na pozornici, pritom ne sputavajući ostale. U pitanju je vežba osvajanja prostora bez zauzimanja tuđeg mesta pod reflektorima.
Ova bogata predstava ne libi se da dosegne ekstazu. U doba ekstremne polarizacije, ova grupa se lišava društvenih dogmi kako bi potvrdila postojanje čitavog niza raznih identiteta i prigrlila ih. Oni su hrabro svoji - kako u životu tako i u umetnosti - a pozornica im je ideološki poligon. Muzika koja ih prati sastoji se od protestnih pesama koje pripadaju raznim razdobljima - od Henrika Goreckog, preko Maksa Rouča i Ebi Linkoln do Kej Tempest.
O autoru
JAN MARTENS (1984, Belgija) studirao je na Plesnoj akademiji Fontis u Tilburgu i završio plesni program na Kraljevskom konzervatoriju Artisis u Antverpenu 2006. godine. Martensov rad je zasnovan na verovanju da je svako telo u stanju da komunicira i da ima šta da kaže. Svakim novim ostvarenjem pokušava da ponovo uspostavi odnos između publike i izvođača. Ubrzo posle debitantskog I CAN RIDE A HORSE WHILST JUGGLING SO MARRY ME (2010) usledilo je nekoliko solo i grupnih projekata, kao i dueta, između ostalog THE DOG DAYS ARE OVER (2014. - uvršten u selekciju Festivala Het tieter), ODE TO THE ATTEMPT (2014), THE COMMON PEOPLE (2016) i RULE OF THREE (2017). Tokom sezone 2018/19, nastaje plesna predstava PASSING THE BECHDEL TEST (2018) u koprodukciji sa trupom fABULEUS, kao i solo projekat lostmovements, kojom prilikom se otisnuo u svet koreografa i prijatelja Marka Vanrunksta (Kunst/Werk). Godine 2020, Jan se prvi put okreće velikoj pozornici plesnom predstavom Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima, u kojoj učestvuje sedamnaest plesača. Premijera je održana 18. jula 2021. na festivalu u Avinjonu. Iste nedelje, 12. jula 2021, premijerno je izveden solo projekat ELISABETH GETS HER WAY, koji je Martens režirao i u kom nastupa, inspirisan poljskom čembalistkinjom Elizabetom Hojnackom. Martens trenutno sprema premijeru FUTUR PROCHE - u saradnji sa Flandrijskom operom i baletom - planiranu za 19. jul 2022. u prestižnom Cour d’honneur - dvorištu Papske palate na festivalu u Avinjonu.
Martens, koji je jedan od umetničkih direktora GRIP-a, tokom narednih sezona biće i pridruženi koreograf pri Flandrijskoj operi i baletu. Martens je pridruženi umetnik pri Međunarodnom umetničkom centru De Singel (Antverpen, Belgija). Koreografska platforma GRIP - koju su osnovali Jan Martens i poslovna menadžerka Klajtre Urlemans - uživa podršku Flamanske vlade.
Izvodi iz kritika
Naslov ove predstave morate uzeti s rezervom. „Svaki pokušaj (pobune) će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima“, poručio je kineski predsednik Si Đinping protestantima u Hongkongu. Martens prikazuje kakvu snagu ima pobuna, bila ona grupna ili individualna. Energija pršti sa scene kroz snažnu koreografiju punu stisnutih pesnica.
Filip Tilens, Standard
Marširanje je takođe sredstvo za protestovanje, za demonstracije, i koreograf iz Antverpena u svom komadu istražuje dinamiku otpora, kao i prepreke koje se pred otpor postavljaju. Iznenadno pojavljivanje, spontanost, organizacija, sve se to meša u ovom delu, gde se raskošno svedeno spajaju snaga i utemeljenost, raskalašnost i uzdržanost. Tako se pokreće potrebna artikulacija suprotnih strujanja u skupu pravila koji uspeva da ostane potpuno jasan, ni na koji način ne poričući svoje smelosti, pa čak ni svoju težnju da se u svemu ide do kraja.
Energija koja se iz njega širi ne laže. Veliko delo.
Mari Bode, Libr Belžik
A u srži rada? Ljudsko biće koje se troši do kraja u društvu koje se sve više rasparčava. Brzina kojom se okončava izaziva bes. Sve to - vatra, krv, život, smrt, ples, pre svega je ustanak.
Rozita Boaso, Mond
