Реч селектора
Посебно нам је задовољство да ће 56. Битеф свечано отворити, а после њеног огромног успеха на прошлогодишњем Авињонском фестивалу, белгијска плесна представа Сваки покушај ће се завршити скршеним телима и сломљеним костима кореографа млађе-средње генерације Јана Мартенса. Већ сам овај необичан и дугачак наслов упућује на његов слојевит концепт: драматургија представе своди се на градацију, комбиновање и развој низа покушаја да се оствари једна кореографска идеја. Ти покушаји заснивају се, поред базичне Мартенсове замисли, и на репетитивној и „психоделичној“ композицији пољског аутора савремене озбиљне музике Хенрика Миколаја Горецког, као и на материјалима које доносе плесачи, њих чак седамнаесторо, а који су различитих година (од 18 до 71), различитог порекла и различите професионалне историје (један вид devised theatre-a). Тако се, постепено, мозаички склапа паметан, топао и изузетно духовит есеј о савременом плесу, који спаја и прожима различита питања и ставове: плес као физички рад, значај личности плесача (њихових година, изгледа, образовања...), разградња хијерархија у стваралачком процесу, однос тела и друштвеног поретка.
О представи
Плесном представом Сваки покушај ће се завршити скршеним телима и сломљеним костима Јан Мартенс се први пут окреће великој позорници. Реч је о представи о моћи што снагу црпи из раскорака, а коју изводи седамнаесточлани, атипични балетски ансамбл, сачињен од јединствених личности.
Плесачи трагају за сопственим гласом како унутар плеса тако и ван њега, покушавајући да пронађу идиом којим би им савршено пристајао. Један по један, они заузимају своје место на позорници, притом не спутавајући остале. У питању је вежба освајања простора без заузимања туђег места под рефлекторима.
Ова богата представа не либи се да досегне екстазу. У доба екстремне поларизације, ова група се лишава друштвених догми како би потврдила постојање читавог низа разних идентитета и пригрлила их. Они су храбро своји - како у животу тако и у уметности - а позорница им је идеолошки полигон. Музика која их прати састоји се од протестних песама које припадају разним раздобљима - од Хенрика Горецког, преко Макса Роуча и Еби Линколн до Kеј Темпест.
О аутору
ЈАН МАРТЕНС (1984, Белгија) студирао је на Плесној академији Фонтис у Тилбургу и завршио плесни програм на Kраљевском конзерваторију Артисис у Антверпену 2006. године. Мартенсов рад је заснован на веровању да је свако тело у стању да комуницира и да има шта да каже. Сваким новим остварењем покушава да поново успостави однос између публике и извођача. Убрзо после дебитантског I CAN RIDE A HORSE WHILST JUGGLING SO MARRY ME (2010) уследило је неколико соло и групних пројеката, као и дуета, између осталог THE DOG DAYS ARE OVER (2014. - уврштен у селекцију Фестивала Хет тиетер), ODE TO THE ATTEMPT (2014), THE COMMON PEOPLE (2016) и RULE OF THREE (2017). Током сезоне 2018/19, настаје плесна представа PASSING THE BECHDEL TEST (2018) у копродукцији са трупом fABULEUS, као и соло пројекат lostmovements, којом приликом се отиснуо у свет кореографа и пријатеља Марка Ванрункста (Kunst/Werk). Године 2020, Јан се први пут окреће великој позорници плесном представом Сваки покушај ће се завршити скршеним телима и сломљеним костима, у којој учествује седамнаест плесача. Премијера је одржана 18. јула 2021. на фестивалу у Авињону. Исте недеље, 12. јула 2021, премијерно је изведен соло пројекат ELISABETH GETS HER WAY, који је Мартенс режирао и у ком наступа, инспирисан пољском чембалисткињом Елизабетом Хојнацком. Мартенс тренутно спрема премијеру FUTUR PROCHE - у сарадњи са Фландријском опером и балетом - планирану за 19. јул 2022. у престижном Cour d’honneur - дворишту Папске палате на фестивалу у Авињону.
Мартенс, који је један од уметничких директора ГРИП-а, током наредних сезона биће и придружени кореограф при Фландријској опери и балету. Мартенс је придружени уметник при Међународном уметничком центру Де Сингел (Антверпен, Белгија). Kореографска платформа ГРИП - коју су основали Јан Мартенс и пословна менаџерка Kлајтре Урлеманс - ужива подршку Фламанске владе.
Изводи из критика
Наслов ове представе морате узети с резервом. „Сваки покушај (побуне) ће се завршити скршеним телима и сломљеним костима“, поручио је кинески председник Си Ђинпинг протестантима у Хонгконгу. Мартенс приказује какву снагу има побуна, била она групна или индивидуална. Енергија пршти са сцене кроз снажну кореографију пуну стиснутих песница.
Филип Тиленс, Стандард
Марширање је такође средство за протестовање, за демонстрације, и кореограф из Антверпена у свом комаду истражује динамику отпора, као и препреке које се пред отпор постављају. Изненадно појављивање, спонтаност, организација, све се то меша у овом делу, где се раскошно сведено спајају снага и утемељеност, раскалашност и уздржаност. Тако се покреће потребна артикулација супротних струјања у скупу правила који успева да остане потпуно јасан, ни на који начин не поричући своје смелости, па чак ни своју тежњу да се у свему иде до краја.
Енергија која се из њега шири не лаже. Велико дело.
Мари Боде, Либр Белжик
А у сржи рада? Људско биће које се троши до краја у друштву које се све више распарчава. Брзина којом се окончава изазива бес. Све то - ватра, крв, живот, смрт, плес, пре свега је устанак.
Розита Боасо, Монд
