Reč selektora
Obe domaće predstave u glavnom programu su koprodukcija Bitefa i dve vodeće institucije našeg repertoarskog pozorišta, odnosno nezavisne scene (Jugoslovensko dramsko pozorište za Dr Auslender (Made for Germany) i Centar za kulturnu dekontaminaciju za Svet bez žena), a imaće premijeru za vreme festivala. U godini kada su teme festivala nemanje uslova za rad, gubitak posla i sl., Bitef sa svojim partnerima na ovaj način želi da pomogne domaćim pozorišnim stvaraocima s nezavisne scene. Predstava Svet bez žena je autorski projekat Maje Pelević i Olge Dimitrijević, koji preispituje zastupljenost i, uopšteno, položaj žena u domaćem pozorištu. Osnova za predstavu su dokumentarni materijali, intervjui s direktorima naših pozorišta na temu rodne ravnopravnosti u teatru, kao i različiti teorijski feministički tekstovi.
O predstavi
Žene i rad - tema je u fokusu projekta Svet bez žena. Autorke polaze od istraživanja strukturalnih nejednakosti u srpskom pozorištu: neravnopravnosti žena, nejednakih nadnica, normalizovanog nasilja, reprodukcije patrijarhalnih kapitalističkih obrazaca, i dolaze do pitanja: „Ko ima pravo da radi, u kojim uslovima i koliko da bude plaćen za svoj rad?“ Predstava preispituje koji su uopšte dometi angažovane umetnosti danas, kao i na koji način ljubav (prema umetnosti) predstavlja najpodmukliji izvor društvene represije.
Iako sa svojim zakonitostima, specifičnostima i statusom deluje da je izmešteno iz „normalnog“ života, pozorište funkcioniše kao odličan case study za šire društvene procese. Stoga se pitanje žena i rada ne tretira samo u okviru pozorišnog konteksta, već kao ključni motiv za promišljanje nekih budućih emancipatornih politika. Ako u pozorištu, u kom zamišljamo drugačije i nove svetove, ne možemo da prevaziđemo odnose moći i da smislimo nove modele, kako ćemo to uspeti u stvarnom svetu? Predstava ide izvan prebrojavanja, kvota i okvira liberalnog feminizma, pokušavajući da otvori prostor za zamišljanje političkih i afektivnih akcija koje intervenišu u postojeći sistem i strukture nejednakosti. Možemo li ponovo da zamislimo sindikalnu borbu u teatru? A sindikat žena? Šta ako bi žene u teatru stupile u generalni štrajk? Da li bi to bilo zbog niskih plata ili zbog seksizma i mizoginije kojima su neprestano izložene? Slalom kroz ove teme vodi nas do pokušaja traganja za novim jezikom, koji je i politički, i pozorišni i poetski - novi jezik žena, rada i levice za dane koji dolaze.
O autorkama
MAJA PELEVIĆ je diplomirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i doktorirala na Odseku za teoriju umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Njene drame (Pomorandžina kora, Ja ili neko drugi, Bolivud, Beograd-Berlin, Možda smo mi Miki Maus…) prevedene su na mnoge svetske jezike, igrane širom Srbije i Evrope i objavljene u brojnim antologijama. Od 2012. bavi se i režijom, autorskim projektima (Oni žive, Posledice, Nema nade, Sloboda je najskuplja kapitalistička reč, Lounli plenet) i izvodi svoje komade. Dobitnica je mnogih značajnih nagrada, među kojima su i „Borislav Mihajlović Mihiz“ za dramsko stvaralaštvo i Sterijina nagrada za najbolji savremeni tekst za drame Pomorandžina kora i Poslednje devojčice. Živi i radi u Beogradu i Bečićima. Priželjkuje apokalipsu.
OLGA DIMITRIJEVIĆ, rođena 1984. u Beogradu, SFRJ. U svom radu istražuje teme društvenih borbi i nepravdi, ženskog prijateljstva i solidarnosti, kvir istorije, granica političke imaginacije i mogućnosti boljeg sveta. Autorka brojnih drama (Moja ti, Narodna drama, Radnici umiru pevajući…) i autorskih projekata (Crvena ljubav po romanu Aleksandre Kolontaj, Sloboda je najskuplja kapitalistička reč, Lepa Brena prodžekt /sa Vladimirom Aleksićem/, Lounli planet /sa grupom autora/, Radio Šabac, Drama o kraju sveta). Dramaturškinja na brojnim predstavama u zemlji i inostranstvu, i dobitnica nekoliko nagrada za svoj rad. Učesnica Međunarodnog foruma Teatartrefena 2019. godine. Živi i radi između Beograda i Rijeke. Često sanja revoluciju.
