Reč selektora
Tihuana je solo performans poznatog meksičkog glumca i autora dosad poznatog kao Lazaro Gabino Rodrigez; on, naime, i svoj život tretira kao performans, proces neprestane transformacije identiteta, a što se ogleda i u promenama imena i u promenama fizičkog izgleda. Takva umetnička i životna poetika je i u osnovi njegovog projekta Tihuana. Pod lažnim identitetom preselio se u istoimeni meksički grad, iznajmio sobicu u nekoj faveli i zaposlio u lokalnoj fabrici, a sve zato da bi proverio može li radnik u Meksiku da živi od minimalca (preračunata u EU valutu, dnevnica mu je bila oko jedan evro). Ovaj performans, koji se po formi može odrediti kao „predstava-predavanje“, Rodrigezovo je performativno arhiviranje i rekonstruisanje tog eksperimenta koji je pokušao da sprovede u realnom životu.
O predstavi
Tihuana je predstava zasnovana na eksperimentu Lazara Gabina Rodrigeza, koji je na šest meseci napustio svoj život u Meksiko Sitiju da bi radio na fabričkoj traci u Tihuani, gradu na granici sa Sjedinjenim Američkim Državama. Uzevši lažni identitet, počeo je da nosi lažne brkove, prekinuo kontakte sa porodicom, prijateljima i kolegama, i počeo da radi za minimalni lični dohodak koji, prema meksičkom ustavu, „treba da može da pokrije normalne materijalne, kulturne i društvene potrebe glave porodice, kao i da deci obezbedi obavezno školovanje“. U realnosti, neoženjenom, pothranjenom mesečaru poput „Santjaga Ramireza“ gotovo je nemoguće da preživi. To je uloga koju Rodrigez naivno prihvata i zbog toga, kao i nekoliko miliona meksičkih radnika u inostranim kompanijama, plaća cenu koju nameće slobodna trgovina i profit kompanija u pograničnoj regiji, a koje na bezočan način iz njih isisavaju i radnu i životnu snagu. Uskoro, međutim, on počinje da oseća moralnu dilemu jer i njegove kolege, a i porodica njegovog stanodavca, veruju radniku „Santjagu Ramirezu“, iako su svi, zapravo, žrtve umetnika koji pripada srednjoj klasi i koji, preko njih, prikuplja materijal za pozorišnu predstavu.
Tihuana je deo šire političke i društvene panorame pod nazivom Demokratija u Meksiku (1965-) koja bi trebalo da se sastoji od 32 dela - po jedan za svaku od meksičkih saveznih država.
O autorima
LAGARTIHAS TIRADAS AL SOL je umetnička trupa koja se bavi pozorištem, izdaje knjige, pravi radio-emisije, video-radove i razvija procese učenja.
Od 2003, Lagartihas razvija projekte kao mehanizme za povezivanje posla i života, za brisanje i ocrtavanje granica. Namera im je da stvaraju narative bazirane na događajima iz stvarnosti. Poenta nije u zabavi već u kreiranju prostora mišljenja, artikulacije, dislociranja i dešifrovanja svega onoga što svakodnevica u sebi stapa, previđa i nudi nam kao činjenicu.
Stvari su ono što jesu, ali mogu biti i nešto drugo.
Trupa je svoj rad prikazala u skoro svim saveznim državama Meksika, izvodeći predstave u alternativnim prostorima, na državnim scenama i na univerzitetima. U inostranstvu su, između ostalog, radili i u Kunstenfestivaldezarts, Brisel; Šaubine, Berlin; FIBA, Buenos Ajres; Viner festvohen, Beč; Jesenji festival, Pariz; Teater Spektakel, Cirih; FTA, Montreal; HAU, Berlin; Kameršpile, Minhen; Santijago a mil, Santijago; Bijenal de teatro, Sao Paolo; DeSingel, Antverpen; Internacionalni festival, Karakas; FAEL, Lima; Beluar, Friburg; Sena kontemporanea, Brazilija; TBA, Portland; FIAC, Salvador de Baija; Jesenji festival, Madrid; RADAR, LA; Temporada alta, Đirona; Dijalog festival, Vroclav; Kulturni centar Španije, Gvatemala; Bad, Bilbao; Inteatro, Ankona; TNT, Terasa; Mess, Sarajevo; Fjuzboks, Ostin; Norderzon, Groningen.
Njihovi projekti nastaju iz tri vrste istraživanja: auto/biografije, političke istorije Meksika i sadašnjeg trenutka. Svi njihovi radovi zasnovani su na konfrontaciji fikcije i stvarnosti.
Izvodi iz kritika
Tihuana se bavi pitanjima klase, pravde i ekonomije. Ali je ona, prevashodno, predstava o predstavi. Preispitujući sopstvene motive za preuzimanje uloge Santjaga Ramireza, Rodrigez se pita: „Da li je moguće prikazati drugog?“
U njegovom slučaju, odgovor je - da. On je fantastičan izvođač sposoban da prikaže duboku ljudskost bez sentimentalnosti.
Karolina A. Miranda, LA tajms
Osim tih gustih tematskih slojeva, gluma i režija su izvanredni. Rodrigez se spretno kreće između uloge samog sebe (?) kao naratora, i šest drugih likova u priči, majstorski menjajući glas, stav i pokrete, kako bi ih sve prikazao.
...
Ukratko, Tihuana predstavlja trijumf kako u vizuelnom tako i u tematskom smislu, koji gledaocu nudi priliku da se duboko zamisli, i to na toliko nivoa.
Timoti G. Kompton, Latinamerikan tieter rivju
