Реч селектора
Тихуана је соло перформанс познатог мексичког глумца и аутора досад познатог као Лазаро Габино Родригез; он, наиме, и свој живот третира као перформанс, процес непрестане трансформације идентитета, а што се огледа и у променама имена и у променама физичког изгледа. Таква уметничка и животна поетика је и у основи његовог пројекта Тихуана. Под лажним идентитетом преселио се у истоимени мексички град, изнајмио собицу у некој фавели и запослио у локалној фабрици, а све зато да би проверио може ли радник у Мексику да живи од минималца (прерачуната у ЕУ валуту, дневница му је била око један евро). Овај перформанс, који се по форми може одредити као „представа-предавање“, Родригезово је перформативно архивирање и реконструисање тог експеримента који је покушао да спроведе у реалном животу.
О представи
Тихуана је представа заснована на експерименту Лазара Габина Родригеза, који је на шест месеци напустио свој живот у Мексико Ситију да би радио на фабричкој траци у Тихуани, граду на граници са Сједињеним Америчким Државама. Узевши лажни идентитет, почео је да носи лажне бркове, прекинуо контакте са породицом, пријатељима и колегама, и почео да ради за минимални лични доходак који, према мексичком уставу, „треба да може да покрије нормалне материјалне, културне и друштвене потребе главе породице, као и да деци обезбеди обавезно школовање“. У реалности, неожењеном, потхрањеном месечару попут „Сантјага Рамиреза“ готово је немогуће да преживи. То је улога коју Родригез наивно прихвата и због тога, као и неколико милиона мексичких радника у иностраним компанијама, плаћа цену коју намеће слободна трговина и профит компанија у пограничној регији, а које на безочан начин из њих исисавају и радну и животну снагу. Ускоро, међутим, он почиње да осећа моралну дилему јер и његове колеге, а и породица његовог станодавца, верују раднику „Сантјагу Рамирезу“, иако су сви, заправо, жртве уметника који припада средњој класи и који, преко њих, прикупља материјал за позоришну представу.
Тихуана је део шире политичке и друштвене панораме под називом Демократија у Мексику (1965-) која би требало да се састоји од 32 дела - по један за сваку од мексичких савезних држава.
О ауторима
ЛАГАРТИХАС ТИРАДАС АЛ СОЛ је уметничка трупа која се бави позориштем, издаје књиге, прави радио-емисије, видео-радове и развија процесе учења.
Од 2003, Лагартихас развија пројекте као механизме за повезивање посла и живота, за брисање и оцртавање граница. Намера им је да стварају наративе базиране на догађајима из стварности. Поента није у забави већ у креирању простора мишљења, артикулације, дислоцирања и дешифровања свега онога што свакодневица у себи стапа, превиђа и нуди нам као чињеницу.
Ствари су оно што јесу, али могу бити и нешто друго.
Трупа је свој рад приказала у скоро свим савезним државама Мексика, изводећи представе у алтернативним просторима, на државним сценама и на универзитетима. У иностранству су, између осталог, радили и у Kунстенфестивалдезартс, Брисел; Шаубине, Берлин; ФИБА, Буенос Ајрес; Винер фествохен, Беч; Јесењи фестивал, Париз; Театер Спектакел, Цирих; ФТА, Монтреал; ХАУ, Берлин; Kамершпиле, Минхен; Сантијаго а мил, Сантијаго; Бијенал де театро, Сао Паоло; ДеСингел, Антверпен; Интернационални фестивал, Kаракас; ФАЕЛ, Лима; Белуар, Фрибург; Сена контемпоранеа, Бразилија; ТБА, Портланд; ФИАЦ, Салвадор де Баија; Јесењи фестивал, Мадрид; РАДАР, ЛА; Темпорада алта, Ђирона; Дијалог фестивал, Вроцлав; Kултурни центар Шпаније, Гватемала; Бад, Билбао; Интеатро, Анкона; ТНТ, Тераса; Месс, Сарајево; Фјузбокс, Остин; Нордерзон, Гронинген.
Њихови пројекти настају из три врсте истраживања: ауто/биографије, политичке историје Мексика и садашњег тренутка. Сви њихови радови засновани су на конфронтацији фикције и стварности.
Изводи из критика
Тихуана се бави питањима класе, правде и економије. Али је она, превасходно, представа о представи. Преиспитујући сопствене мотиве за преузимање улоге Сантјага Рамиреза, Родригез се пита: „Да ли је могуће приказати другог?“
У његовом случају, одговор је - да. Он је фантастичан извођач способан да прикаже дубоку људскост без сентименталности.
Kаролина А. Миранда, ЛА тајмс
Осим тих густих тематских слојева, глума и режија су изванредни. Родригез се спретно креће између улоге самог себе (?) као наратора, и шест других ликова у причи, мајсторски мењајући глас, став и покрете, како би их све приказао.
...
Укратко, Тихуана представља тријумф како у визуелном тако и у тематском смислу, који гледаоцу нуди прилику да се дубоко замисли, и то на толико нивоа.
Тимоти Г. Kомптон, Латинамерикан тиетер ривју
