- Vrlo dirljiva predstava o ljudima koji su za većinu nas spolja nevidljivi. Tako pratimo različite životne priče iz raznih delova sveta objedinjene nekom tematikom relativno srodnom, ali načelno jedna dirljiva zanimljiva priča sa vrlo minucioznim rediteljskim i glumačkim rešenjima. Mislim da je veoma dobro prihvaćena i da je stvarno aplauz publike autentičan i iskren.
Ksenija Radulović, profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti
- Jako mi je interesantna predstava, samom tematikom pre svega. Ovo je priča o funkciji čuvara muzeja, kako oni vide nas, kako oni vide sliku, kako im prolazi dan. Neobična tema, a s druge strane glumci su fantastični, naročito Ruskinja, ona je tako prava i autentična, na svom poslu uvek će raditi nešto što u stvari nije deo njenog posla, kao na primer da gricka, štrika, prosto je snalažljiva da popuni svoje vreme, to mi je bilo šarmantno. Dok Francuz uvek gleda umetnost detaljno i zato mu odgovara noćna smena, da može da joj se posveti. Sve u svemu, jedna beskrajno simpatična, neobična tema, dobro izvedena.
Valerija Ferfoljan, doktorka u penziji
- Zaista me dodirnula predstava, zato što ovo nisu izvođači, glumci, ovo su pravi čuvari, to me još više dodiruje, jer oni pričaju svoje lične priče i to izvođenje nije nešto što je njima prirodna stvar. Veoma mi je zanimljivo kako se u zavisnosti od toga u kom gradu žive, njihovi doživljaji života čuvara menjaju. Zaista sam uživala i mislim da ću o tome pričati verovatno svojim studentima.
Tatjana Dadić Dinulović, profesorka scenskog dizajna na FTN u Novom Sadu
- Super! Vrh! Znači sve je istinito. Sve je iz života…znači kako se radi… Ovaj, kako su ove noćne smene, dnevne, kako je naporno…Kako je sa ljudima i teško, i loše i dobro.
Ne znam šta bih drugo još rek’o.
Jovanović Slađan, čuvar u Istorijskom muzeju u Beogradu
