- Врло дирљива представа о људима који су за већину нас споља невидљиви. Тако пратимо различите животне приче из разних делова света обједињене неком тематиком релативно сродном, али начелно једна дирљива занимљива прича са врло минуциозним редитељским и глумачким решењима. Мислим да је веома добро прихваћена и да је стварно аплауз публике аутентичан и искрен.
Ксенија Радуловић, професорка на Факултету драмских уметности
- Јако ми је интересантна представа, самом тематиком пре свега. Ово је прича о функцији чувара музеја, како они виде нас, како они виде слику, како им пролази дан. Необична тема, а с друге стране глумци су фантастични, нарочито Рускиња, она је тако права и аутентична, на свом послу увек ће радити нешто што у ствари није део њеног посла, као на пример да грицка, штрика, просто је сналажљива да попуни своје време, то ми је било шармантно. Док Француз увек гледа уметност детаљно и зато му одговара ноћна смена, да може да јој се посвети. Све у свему, једна бескрајно симпатична, необична тема, добро изведена.
Валерија Ферфољан, докторка у пензији
- Заиста ме додирнула представа, зато што ово нису извођачи, глумци, ово су прави чувари, то ме још више додирује, јер они причају своје личне приче и то извођење није нешто што је њима природна ствар. Веома ми је занимљиво како се у зависности од тога у ком граду живе, њихови доживљаји живота чувара мењају. Заиста сам уживала и мислим да ћу о томе причати вероватно својим студентима.
Татјана Дадић Динуловић, професорка сценског дизајна на ФТН у Новом Саду
- Супер! Врх! Значи све је истинито. Све је из живота…значи како се ради… Овај, како су ове ноћне смене, дневне, како је напорно…Како је са људима и тешко, и лоше и добро.
Не знам шта бих друго још рек’о.
Јовановић Слађан, чувар у Историјском музеју у Београду
