Пар речи са селектором након представе
(Разговор са Иваном Меденицом, уметничким директором Фестивала)
Зашто сте одлучили да ова представа буде у Прологу фестивала?
- Ова представа се игра у дану Пролога који заправо најављује фестивал, главну тему целог издања. Понекад као што је ово случај, она је копча са прошлогодишњим издањем Битефа јер је прошлогодишње издање било у знаку еколошке проблематике. Сасвим је разумљиво да је ова представа прва и да прави ту копчу, а тема овог као што је познато је питање рада, радних односа, односа моћи у различитим професијама, што је такође један елемент у тексту Крис Буш: професионалне тензије, питање привилегованости у одређеним професијама, питање прекарног рада итд. У савременом свету морамо да схватимо да се та социјална питања не постављају само кад је реч баш о прекаријату, наравно то је важно, можда и најважније, него да игра моћи, потчињавања, односи неравноправности постоји и у неким професијама у којима не мислимо да постоји и где не би смело да постоји као што је научни и универзитетски рад.
Анкета публике
- Мислим да је представа одлична и да третира јако важну тему на јако паметан начин, и да је прави тренутак да се прича о овим стварима. Свидео ми се начин на који су овако комплексну тему испричали и представили.
Владимир Алексић, глумац
- Свиђа ми се како је упаковано, неке информације које су увек резервисане за нека лична интересовања, да ли те занима тема екологије, а заправо су они то фантастично инкорпорирали у представу, и некако сам први пут осетио да то на тај начин може да буде актуелно у позоришту, и толико позоришно представљено, цела та прича о еколошкој катастрофи која нас очекује
Славен Дошло, глумац
- Мислим да је важна представа и да је вешто изведено то да неке поруке које треба да чујемо не буду некако претенциозне и наметљиве. Мислим да је са добром мером речено све што треба да буде речено.
Мина Ћирић, драматуршкиња и драмска списатељица
- Представа је феноменална, јер је јако важна тема, јер има важну и битну подлогу, јер се види да није настало како им је дошло већ да је доста изучавања иза тога и да се бави битним темама и има реферације на важна филозофска питања и егзистенције, нпр. како смо дошли до тренутка где смо сада и тога да имамо тренутно слободну вољу да променимо нешто што ће бити у будућности и тога шта је наш одабир и шта је наша одговорност. Тако да тема је врло важна, форма је интересантна, изазива занимљив ефекат. Рекла бих да представа на неки начин није доведена до краја, мислим да није на мене оставила онолики утисак колико је могла. Мислим да је имала већи потенцијал, али се бави добрим темама у доброј форми.
Александра Костић
- Врло је шокантна, опомињућа, одлична. Оно што ми се посебно допало, је што је шире од саме еколошке теме. Односи се на читаву болест ове цивилизације. Тај сурови неолиберализам, онда расизам, једна шефица прича о еколошким темама, а кињи ову девојку јер је црне пути. Односно, на све оно што чини стравичну болест ове цивилизације. Опомињућа и фантастична серија призора.
Радмила Радосављевић, новинарка Данаса
- Веома је значајно што смо видели ову представу и по теми коју су дали - тема од огромног значаја за читав свет, а наравно и по уметничким средствима која ауторка заједно са својим сарадницима користи.
Ксенија Радуловић, професорка на Факултету драмских уметности
- Мислим да је представа важна, мислим да је јако вешто спакована једна јако важна тема. И занатски је савршено урађено, комбинација минималистичког сценског покрета који је врло ефектан и начин на који је испричана ова важна тема је супер.
Мина Ђирђ, драматуршкиња и кореографкиња
- Добра је представа јако. Имала сам мали проблем са текстом, није ми у континуитету био исти, иначе је представа била одлична.
Наталија Тодоровић
- Представа је у мени пробудила неку чудну мешавину емоција, за које мислим да тренутно више вуку ка позитивном утиску. Испреплетане мисли ми не дозвољавају да са сигурношћу искажем свој став. Требало ми је доста времена да се навикнем на динамику којом се крећу и којом причају глумци. Волела бих да похвалим жену „у средини“ начин на који се она помера ме је подсетио на померање јунака у игрицама и морам да признам да је она оставила највећи утисак на мене. Није ми жао што сам погледала представу, али мислим да ми је потребно мало времена да бих тачно могла да кажем шта мислим о целокупном догађају.
Мила Миљковић, студенткиња
- Мени се представа стварно допала, била ми је јако занимљива. Ја немам превише искуства са Битефом , а мислим да немамо баш прилику да гледамо овакве представе на овим просторима. Мене највише уствари дира тема, апсолутно ме се тиче, о томе често размишљам као неко ко има 29 година и размишља о том неком животном путу. Има ли смисла? Шта има смисла? Деца - не деца, град - село , еко - није еко.. Да ли наш мали отисак има смисла ако ће Тејлор Свифт да оде на кафу својим приватним авионом? То су неке теме које ме врло интересују, тако да је мени ово било јако занимљиво.
Даница Грубачки, глумица
