Фото: Јелена Јанковић
Фото: Јелена Јанковић

Пар речи са селектором након представе

- Ја ову представу обожавам, гледао сам је два пута - једанпут кад сам је изабрао и наравно сада. Та представа, колико год то не изгледало на први поглед, заправо нас уводи у тему овогодишњег фестивала, јер то јесте представа која говори о томе да је плес и физички рад, па и трошење. Такође и како се у савременом свету врши нека врста дехијерархизације позиција, да је то један колективни рад где сви доносе своје материјале, да нема кореографа који је бог и поставља ту неку своју замисао а остали робови који то морају да реализују, него су сви равноправни, сви улазе са својим личним материјалима, личним биографијама и годинама,  и стварају на крају после пуно покушаја, пуно напора, колико год били различити, једно заједничко и јединствено дело. Мене је искрено одушевила реакција београдске публике. Искрено, мало сам се прибојавао јер је ово висококонцептуални плес, ово је највеће достигнуће модерног плеса, један од најновијиџ трендова, па нисам знао како ће публика реаговати. Али мислим да је она тако добро реаговала, зато што  ова представа носи једну јако снажну емоцију, да ми можемо да се идентификујемо са тим трудом, радом, напорима, неуспесима који су неминовни у сваком послу, да би се до одређеног резултата дошло.

Анкета публике

- Само могу да кажем да је ова представа брутална. Све ми се допало, и музика, и одабир играча на сцени. Сама кореографија и прича представе просто ме је одувала.

Катарина Бућић, професионална играчица савремене игре

- Музикалан, прецизан, паметан и креативни кореографски концепт са фантастичним извођачима који су математички тачно изнели целу представу. Узбудљиво, разноврсно и упечатљиво позоришно искуство.

Милица Церовић, кореографкиња

- Једноставно, паметно, јако. Посебно је узбудљиво што представу изводе плесачи различите доби и извођачког искуства. Несавршена тела у савршеној кореографији у настајању. Мислим несавршена плесачка тела која су заправо савршена у свом изразу.

Дамјан Кецојевић, глумац

- Фантастичан доживљај! Мислим да ће, након оваквог, овако снажног сценског доживљаја утисци тек навирати! Нестварно поклапање тонова и покрета... енергија! Фантастична разноликост играча на сцени. Ако позориште треба да представи живот, ова представа, ова игра га је сјајно приказала у свој својој и његовој дисхармонији, хармонији, различитости, енергичности, настајању и нестајању... Ако бисте ме сутра питали, могла бих, врло вероватно, да кажем још много више!

Ванда Кучера, VP Corporate Affairs, I&F Grupa

- Представа држи пажњу до краја, тачније, слободно могу рећи, до последњег такта музике. Посвећеност играча, њихово „давање“ изазива дивљење. Материјализација музике остварена кроз понављање покрета је задивљујућа и сигуран сам да је свако од нас, немих „непокретних“ посматрача у публици у неком тренутку покретима неког дела свога дела симболично узео учешће. Мислим да је представа најбољи одговор „аутору“ од кога је позајмљен назив представе. Вероватно је никад неће видете на даскама, могуће је да ће је видете на својим улицама“

Радиша Kричак, Communication Manager Two Rivers

- Представа је одлична, ако бисмо изузели текст који је објављен. Мислим да је то ставка која није била примерена.

Нада Турудија, инжењер електротехнике

- Представа је била фантастична. Перформери изузетно прецизни у изведби. Кореографски материјал изузетно леп, јако музикалан кореограф, композиција је била одлична. Све је било на месту почевши од трајања, па све до визуала, комплетне идеје и поруке коју је представа послала. Једном речју, дивно.

Бранко Митровић, плесач

- Ја сам потпуно одушевљена! Дуго нешто интересантније, лепше, динамичније, забавније нисам гледала…ето, потпуно сам одушевљена.

Дивна  архитекта

- Чини ми се да је прелепо и њима и нама…некако сам пуштала себе да ми се пажња креће слободно, па се нисам оптерећивала тиме да ли сам сад нешто пропустила или не.

Маја Шуша, глумица