- Прво, било ми је јако интересантно на почеткку како сте причали о томе „Шта је циркус за мене“ па сам хтела да Вас питам шта је циркус за Вас?
За мене је циркус подршка, играње, ризик, скок у празно, креативност, борба са самим собом, радост и смех.
- Ова представа се премијерно одиграла прошле године, шта се десило у међувремену у току припрема за овогодишњи наступ? И какав је то процес био?
У међувремену након премијере ове представе ја сам се одселила у другу замљу тако да је то доста утицало на неки ритам целе групе и у међувремену смо имали пар играња, мислим да нам је ово пето или шесто играње. Налазили смо се у суштини кад можемо и уклапали смо датуме када да играмо и до сада смо играли у региону. Ове године пре играња имали смо једну пробу јуче, имали смо простор овде. Имали смо цео дан пробу и данас смо радили неке техничке ствари. Први пут смо играли у другом шатору који има кружну публику, тако да све зависи од ситуације до ситуације. У суштини, с обзиром на то да не живимо сви у истој земљи, често се дешава да имамо један или два дана за пробање и након тога имамо играње. И играли смо у различитим просторима тако да добар део тих проба оде на адаптацију за одређени простор у коме радимо.
- Што се тиче самог концепта представе, како је дошло до стварања целе ове представе?
Представа је настала у сарадњи Циркобалкана фестивала односно Циркусфере из Београда и Циркораме из Хрватске, француског института и француске компаније Un loup pour l’homme. Они су у ствари 2019. долазили овде са својим пројектом Ride & Camp и са својим представама наступали на фестивалу. Након тога настала је идеја да се та сарадња настави и то је исто подржао Француски институт; тако да је идеја била да два уметника из те француске компаније буду ментори у кретивном процесу где би извођачи били из региона. Прво смо почели са састанцима јер смо имали једну девојку из Хрватске, нас троје из Србије, један уметник је базиран у Француској, друга уметница је базирана у Шпанији, тако да смо кренули са онлајн састанцима где смо у ствари разговарали о томе које су тренутне теме које нас занимају, које се сматрају неком базом шта кога интересује у датом тренутку. И такође цео овај рад је био под утицајем истраживања компаније Un loup pour l’homme где смо ми прошли кроз ту едукацију када су они били овде 2019. године. Тако да је цела та сарадња била размена њиховог истраживања и приступа циркусу, партнерској акробатици (понајвише се тиме баве) и онога што ми радимо, односно наше дисциплине које су различите ваздушне акробације и партнерске акробације. И након тога смо имали пробе, односно резиденцију у Хрватској и у Србији где смо онда цео тај материјал који смо прикупљали током састанака кренули да преносимо у салу и онда смо највећи део представе постављали једно другом разне игрице и изазове. Тема је била да једни друге изазивамо и почело је из неких личних прича и личних разлога и онда смо у ствари те све изазове преносили кроз ту неку физичку форму и кроз циркус. Имали смо доста материјала, неке смо одбацили, неке нисмо, због неког наратива који се градио, и то је било то.
- Колико вам је времена требало да све увежбате?
Мислим да смо ми све укупно имали можда осам недеља, не могу стопостотно да тврдим, али прва резиденција нам је била можда негде у новембру или децембру и онда нам је у септембру наредне године била премијера. Све то није било у континуираном раду него смо се налазили и имали смо укупно четири или пет резиденција када смо се налазили да радимо на по недељу дана или десет дана.
Анкета публике
- Баш ми се свидела представа, страва је. Некако је почела полако и тихо и онда је кренуло неочекивано брзо.
Јелена Цокулић, дизајнер
- Немам навику да идем у циркус, али ми је ово било одлично. Било је импресивно и постојала добра енергија.
Тео Мајер, глумац
- Свиђа ми се њена разиграност и што су измислили разне игре. Имали су врло креативан приступ, али ритам није био баш најбољи по мом мишљењу. Неки делови су могли да буду краћи, а неки други, опет дужи. Али сам генерално уживао у представи. Било је живо и приступачно, могао сам да се повежем са извођачима. Свидело ми се што су отворени и што су пажљиво промишљали сваку тачку. Па су тако „торњеви“ били духовити, а потом је нагло постало врло озбиљно. Момак је заиста добар акробата, допало ми се што је у подели и како са лакоћом изводи премете и трикове. Много ми се допало што постављају себи изазове све време, као на пример двоје аералиста када су на крају само висили јер знам како је то тешко. И што су себи допустили и промашаје пред публиком, тако да је то заправо храбро. Охрабрује када имате атмосферу са много људи који гледају а постоји могућност да се погреши. А хоће се јер ће на крају неко погрешити, а што је у ствари и нормално. И лепо је што преузимају тај ризик. На крају, није грешка промашај. Чак и када је неко од њих погрешио, ми смо аплаудирали, променики су значење грешке и промашаја. Врло сам уживао.
Мартон, циркуски уметник, културни менаџер и организатор
