- Добар дан, Ђулијо, драго ми је што смо се упознали. Честитам на предивној представи! Kакви су вам утисци од вечерас?
Вечерас је била добра представа. Прво извођење у Београду било је мало теже, због ниске температуре, био је први дан јесени и хладно, а ми смо тек били стигли из Шпаније, а пре тога смо је изводили четрдесетак, педесетак пута широм Европе, током лета, док је било вруће. Зато нам је испрва било помало шокантно што смо најпре морали да се загревамо, нисмо били спремни, морали смо да загрејемо тела како не би била смрзнута и крута. Али синоћ и вечерас било је боље, било је топлије, а ми смо се привикли, били смо боље припремљени.
- Током вечерашњег извођења чуло се много смеха и коментара у публици, нарочито међу децом, којој се, изгледа, представа веома допада. Такође, постоји и извесна комуникација између извођача и публике, неколико пута током представе.
Публика је вечерас била дивна. Ове године имали смо велику европску турнеју, прво смо наступали у Италији, а затим и широм Европе, а реакције публике се заиста разликују од земље до земље. Овде више личе на реакције у Италији и Шпанији. Месец дана смо провели у Белгији и тамо је збиља другачије јер тамо нема оволико реакција током трајања представе, али на крају као да се догоди експлозија, док се током извођења осећате чудно, све је тихо, пристојно, нико не користи мобилни телефон, нико се не смеје, деца не причају, то је све необично за ову врсту представе. Овде је скоро као у Италији, нама се то више свиђа, публика је више пријатељски настројена.
- Шта можете да ми кажете о Магдаклану и вашем односу унутар трупе? Kао што смо вечерас видели, имате потпуно поверење једни у друге.
Ми смо италијанска циркуска трупа, постојимо већ 10 година, с овом циркуском шатром. Блиско сарађујемо, имамо снажан однос. То је тако у циркусу, не радите сами, увек радите с другима. Наравно, много се тренира, а током тог тренинга развија се и повезаност. Морате да верујете једни другима како бисте радили све што ми овде радимо. Магдаклан је као породица. Боравимо заједно по 7, 8, 9 месеци заредом, у приколицама и камионима. Није то само представа, то је начин живота. Таква енергија, синергија групе, ствара се и кроз све друго што радите - путовање, проблеме, добре ствари, провод, буђење ујутру, загревање…
- Kоји су изазови рада у циркусу у ово време друштвене кризе?
Могло би да се каже да смо ми у овој ситуацији мање више имали среће. Наравно да нас све то погађа, али ми можемо да се издигнемо изнад тога, радимо свој посао. Kад је наступио ковид, морали смо да будемо затворени у кућама, али после неколико месеци, иако још нисмо могли да изводимо представу, могли смо слободно да се крећемо, сви смо се окупили у једној кући на селу у Италији, подигли смо шатру и тамо провели неколико месеци, имали смо састанке, разговарали о прошлости, будућности, трупи. Имали смо и пробе, као и истраживања циркуске уметности. Заправо смо јако уживали у овом периоду. Леп је то живот, као што сам већ рекао, али такође и пун изазова, возиш, дижеш шатру, наступаш, тако да не остаје много слободног времена. Kао и свима, и нама је време ковида била прилика да застанемо и размислимо о ономе што радимо и шта желимо да радимо. После тога, радили смо велике европске пројекте, имали европску турнеју…
- Ова представа није само акробатски наступ, по среди је цео пакет. Музика и светло су врло значајан фактор, они преносе емоцију и много доприносе целокупном искуству.
За нас је представа оно што настане кад се све споји - музика, светло, костими, сценографија, акробатика и акробате и акробаткиње. Радимо заједно, пробамо и стварамо заједно и, наравно, музика јесте велики и важан део представе, доприноси томе да представа добије боју и емоцију. Хемисфера је представа која постоји већ четири године, али уз двогодишњу паузу због ковида, тако да је ово трећа година да је заправо изводимо. Скоро смо на самом крају турнеје, сад се враћамо у Италију, имамо још два фестивала и онда правимо паузу. А представа се мењала током те четири године, ми и даље радимо на њој, али у циркусу је свакако свако извођење различито, никад није исто, иако је реч о детаљима. Kад правимо зимску паузу, током првих неколико недеља се окупљамо и поново разговарамо о представи, тако да сваки пут уносимо неке промене.
- Занима ме хаверборд који користите у представи. Овде је све једно телесно искуство, ви, ваша тела која делују заједно, испитујете и прелазите границе, а онда ођедном имате робота, механичку направу.
То је нешто што је постало део свакодневног живота људи које срећете на улицама. У циркусу све време покушавамо да истражујемо нешто што видимо око себе, али да му променимо значење и намену. Данијеле Соризи, један од наших акробата, покушао је да уради нешто с хавербордом и то је функционисало, нарочито у овој представи. Смешно је, а, сем тога, сваки пут кад се попне на хаверборд буде виши од свих, добија једно другачије и појачано сценско присуство. Просто смо морали то да урадимо.
- Много вам хвала на представи, као и на овом разговору!
