Ideja ovog sastanka jeste da okupi ljude širom sveta iz različitih umetnosti i da kroz panele i razgovore među sobom pokušaju da razreše osnovne probleme i dileme u okviru tema kojima se bave. Jedna od tema kojom je sastanak počeo jeste pitanje umetnosti i umetnika sa sela. S obzirom na demografske karakteristike srpskog stanovništva, da je većina naselja u Srbiji ruralnog tipa, ova tema je jako bitna.
Sastanak je započet pitanjima o tome zašto se dešava da je umetnost uvek centrirana u gradovima i kako je moguće povezati se sa seoskim zatvorenim zajednicama i predstaviti im tu „gradsku“ umetnost. Da bi odgovorili na ova pitanja kroz razgovor su pokušali da mapiraju sve probleme sa kojima se susreću kao i metode i načine na koje mogu da se razreše. Podsticana je interaktivnost učesnika kako bi se postavilo što više pitanja na koja su kasnije, podelom učesnika na dve grupe, dati odgovori u cilju razrešenja svih dilema koje su naveli. Teme su varirale od načina na koji umetnost treba da se predstavi ljudima iz ruralnih sredina, preko pitanja rodne razlike u uključenosti u umetnost na selu, do toga kako na najbolji način pristupiti zajednici.
Sastanku su doprineli i govornici iz Srbije, Aleksandra Miladinović, diplomirani psiholog i predstavnik Kulturnog centra „Markovac“ iz okoline Velike Plane i Tamaš Olah, nezavisni dramaturg i predstavnik Vojvođanskog salaškog pozorišta „Tanjasinhaz“ iz Kavila (Bačka Topola). Ovo dvoje učesnika ukazali su na dva različita načina na koje se zajednica u seoskim sredinama uključuje u kulturnu praksu.
U slučaju Kulturnog centra „Markovac“, ideja je da se u kulturne prakse pre svega uključe deca, izvođenjem različitih predstava za njih, ali i njihovo uključivanje u realizaciju samih predstava. Na ovaj način jasno se obrazuju novi narativi u nadi da će buduće generacije održati i nastaviti kulturne prakse na selu. U svojim projektima sarađivali su i na međunarodnom nivou sa kolegama iz Japana, ali i dalje nedostaje povezanosti sa drugim seoskim udruženjima jer ih je prosto malo.
Vojvođansko salaško pozorište, pak, ima rugačiji pristup. S obzirom da se radi o pozorištu mađarske nacionalne manjine u Vojvodini, teme koje se obrađuju jesu konkretno u vezi sa tom manjinskom zajednicom kao i generalno društvenim pitanjima identiteta manjine. Kako i sam Tamaš kaže, ovo pozorište se bavi moralnim, mikro i makro društvenim pitanjima koja se tiču ove vojvođanske manjine i ističe da je njihovo pozorište izrazito političko. Ove političke teme prenose kroz metafore i alegorije i što je najbitnije „prevode“ na svakodnevni, narodni, lokalni jezik zajednice kako bi predstave bile što razumljivije.
Ovo su neki od načina da se pristupi umetnosti iz perspektive ruralnog stanovništva s obzirom na činjenicu da je kroz istoriju ovaj deo stanovništva uvek bio zapostavljen. Na ovaj način bi se moglo proširiti i tržište rada za seljaštvo, obrazovati stanovništvo i dodati dominantnoj poljoprivrednoj delatnosti još neka iz drugog sektora.
