.jpg)
YUFU 2.0
Prvog dana, na prezentaciji novog broja slovenačkog časopisa Maska, regionalni umetnici, autori i teoretičari, pokušali su da kroz predstavljanje svojih radova koji su deo ovog novog broja objasne šta je ideja jugofuturizma. Osnovni cilj prezentacije bio je mapiranje osnovnih koncepata koje ovaj pojam obuhvata, kao i bliže određene samog pojma.
Jugofuturizam je pojam u nastajanju, pa su tako govornici i naglasili da pojam još uvek nema konačnu definiciju. Ono što je jasno, jeste da u užem smislu jugofuturizam predstavlja pojam zasnovan na kulturološkom nasleđu bivše Jugoslavije kojim su uslovljeni sistemi odnosa bivših zemalja njenih članica. Na prezentaciji se govorilo i o konceptima koje ovaj pojam obuhvata, poput koncepata jugonostalgije i jezika i simbola izgrađenih kroz jugoslovenske kulturološke matrice, a glavno pitanje koje se postavlja jeste kako će ovaj pojam biti shvaćen od strane generacija koje nisu fizički živele u ovoj državi već su kroz vaspitanje nasledili jedan deo tog narativa. U širem smislu, jugofuturizam po mišljenju učesnika prezentacije se ne odnosi samo na jugoslovensko nasleđe, već se upoređuje sa dosta drugih vrsta futurizama poput afrofuturizma i etnofuturizma, kao pokreta naroda koji poznaju istoriju zajedništva i raspada, ratova i sukoba. Govornici su naglasili da ne žele da ovaj pojam ograniče geografskim prostorom „regiona“ već da se ovim pojmom mogu baviti i narodi koji nisu bili deo ove bivše države već jednog socijalističkog nasleđa.
Jugofuturizam kao projekat predstavlja mrežu umetnika i naučnika iz zemalja „regiona“ koji se bave proučavanjem ovog fenomena i to iz generacijske perspektive. Kako to generacije odrastale u tranziciji i generacije koje nemaju živo sećanje na Jugoslaviju kao takvu, vide kulturološko nasleđe ovog dela zajedničke istorije. Ono što je konstantno isticano kao cilj ove mreže jeste stvaranje budućnosti, prostora za imaginaciju, budućih generacija.
.jpg)
Jugofuturizam - šuškanje trenerki budućnosti
Na konferenciji se više govorilo o već pomenutom viđenju ovog pojma od strane mlađih generacija kao i viđenje autora i umetnika koji nisu živeli u ovom društvu, ali imaju izvesno socijalističko nasleđe. Kada govorimo o jugofuturizmu u kontekstu nasleđa bivše Jugoslavije, jedan od mlađih govornika istakao je da je za njega sećanje na zemlju u kojoj nije živeo ustvari sećanje na muziku, filmove, na kulturološke prakse za kakve je bio svestan da su u današnjoj kulturološkoj stvarnosti u nedostatku. Upravo u ovom kontekstu, pojam jugonostalgije u okviru ovog projekta uzima se kao put ka progresu. Dakle, uzimanje nekih kulturoloških obrazaca iz ovog dela društvene prošlosti i njihovo obrađivanje u savremenom kontekstu od strane novih generacija posmatra se kao nada u procesu napretka društva. U tom smislu možemo govoriti o izvesnoj funkciji ovog pojma koju bi imao u društvu. Na ovaj način se objašnjavaju očekivanja o stvaranju nove budućnosti kroz projekat jugofuturizma.
Neki od govornika istakli su i činjenicu da je razmišljanje o kategorijama jugofuturizma ustvari posmatranje stvari iz postistorijske perspektive i u tom smislu pronalaženje sebe i identiteta u odnosu na druge (izvan ovog sistema vrednosti). Naglašeno je da jugofuturizam ne obuhvata samo period postojanja Jugoslavije, već i perioda tranzicije i svega onoga na šta je njeno postojanje uticalo, pa čak i na neke današnje prakse koje nazivamo „balkanskim mentalitetom“.
Razgovor je završen davanjem mogućnosti publici, pogotovo mlađim članovima, da iznesu svoje mišljenje, razreše neke dileme ili postave neka pitanja ukoliko ih je bilo.
