.jpg)
YUFU 2.0
Првог дана, на презентацији новог броја словеначког часописа Маска, регионални уметници, аутори и теоретичари, покушали су да кроз представљање својих радова који су део овог новог броја објасне шта је идеја југофутуризма. Основни циљ презентације био је мапирање основних концепата које овај појам обухвата, као и ближе одређене самог појма.
Југофутуризам је појам у настајању, па су тако говорници и нагласили да појам још увек нема коначну дефиницију. Оно што је јасно, јесте да у ужем смислу југофутуризам представља појам заснован на културолошком наслеђу бивше Југославије којим су условљени системи односа бивших земаља њених чланица. На презентацији се говорило и о концептима које овај појам обухвата, попут концепата југоносталгије и језика и симбола изграђених кроз југословенске културолошке матрице, а главно питање које се поставља јесте како ће овај појам бити схваћен од стране генерација које нису физички живеле у овој држави већ су кроз васпитање наследили један део тог наратива. У ширем смислу, југофутуризам по мишљењу учесника презентације се не односи само на југословенско наслеђе, већ се упоређује са доста других врста футуризама попут афрофутуризма и етнофутуризма, као покрета народа који познају историју заједништва и распада, ратова и сукоба. Говорници су нагласили да не желе да овај појам ограниче географским простором „региона“ већ да се овим појмом могу бавити и народи који нису били део ове бивше државе већ једног социјалистичког наслеђа.
Југофутуризам као пројекат представља мрежу уметника и научника из земаља „региона“ који се баве проучавањем овог феномена и то из генерацијске перспективе. Како то генерације одрастале у транзицији и генерације које немају живо сећање на Југославију као такву, виде културолошко наслеђе овог дела заједничке историје. Оно што је константно истицано као циљ ове мреже јесте стварање будућности, простора за имагинацију, будућих генерација.
.jpg)
Југофутуризам - шушкање тренерки будућности
На конференцији се више говорило о већ поменутом виђењу овог појма од стране млађих генерација као и виђење аутора и уметника који нису живели у овом друштву, али имају извесно социјалистичко наслеђе. Када говоримо о југофутуризму у контексту наслеђа бивше Југославије, један од млађих говорника истакао је да је за њега сећање на земљу у којој није живео уствари сећање на музику, филмове, на културолошке праксе за какве је био свестан да су у данашњој културолошкој стварности у недостатку. Управо у овом контексту, појам југоносталгије у оквиру овог пројекта узима се као пут ка прогресу. Дакле, узимање неких културолошких образаца из овог дела друштвене прошлости и њихово обрађивање у савременом контексту од стране нових генерација посматра се као нада у процесу напретка друштва. У том смислу можемо говорити о извесној функцији овог појма коју би имао у друштву. На овај начин се објашњавају очекивања о стварању нове будућности кроз пројекат југофутуризма.
Неки од говорника истакли су и чињеницу да је размишљање о категоријама југофутуризма уствари посматрање ствари из постисторијске перспективе и у том смислу проналажење себе и идентитета у односу на друге (изван овог система вредности). Наглашено је да југофутуризам не обухвата само период постојања Југославије, већ и периода транзиције и свега онога на шта је њено постојање утицало, па чак и на неке данашње праксе које називамо „балканским менталитетом“.
Разговор је завршен давањем могућности публици, поготово млађим члановима, да изнесу своје мишљење, разреше неке дилеме или поставе нека питања уколико их је било.
