Moderatorka okruglog stola Tijana Grumić u svom uvodnom govoru istakla je da smo svedočili napetom, intenzivnom i provokativnom delu, i da je u pitanju koprodukcija belgijskog GRIP-a i Dens on ansambla. Razgovor je počela od samog naslova dela, Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima: radi se o frazi koju je izgovorio kineski predsednik prilikom protesta u Hongkongu, on je izgovorio da će se svaki pokušaj da se Kina podeli završiti skršenim telima i slomljenim kostima. Grumićeva je izvođače pitala da li je sam naslov bio polazna tačka, da li je baš taj citat autora inspirisao da radi ovu predstavu. Taj Bumeršajn je naglasio da je sam naslov došao kasnije, mada smatra da je on oduvek bio u Janovoj glavi i zamisli. Radni naslov predstave je bio Moving Forward, Standing Still, ali su autori na kraju došli do naslova koji bolje odgovara tematici kojom se bave. Taj je takođe rekao da je Jan Martens upotrebio ovaj citat jer ga smatra odvratnim i vrlo uznemirujućim, pogotovo kada se to odnosi na sopstveni narod.
Tijana Grumić je prokomentarisala da se delo bavi i istražuje različite probleme sa kojima se društvo suočava, i istakla je da se u delu pojavljuju delovi teksta Ali Smit Proleće, pa je pitala da li je taj materijal bio prisutan od samog početka. Taj je odgovorio da je Jan Martens uzeo taj tekst Ali Smit jer ga je smatrao vrlo relevantnim za temu koju je uzeo da obrađuje. Taj dodaje da je početna ideja zapravo bila ideja protesta, inspiracija su im bile demonstracije koje su se događale tokom šezdesetih i sedamdesetih i koje se događaju i danas.
Tijana Grumić pitala je izvođače da kažu nešto o koprodukciji belgijskog GRIP-a i Dens on-a. Dens on je zapravo grupa performera koja okušlja plesače starije od četrdeset godina. Taj je napomenuo da Dens on postoji od 2016. godine i da su sa Janom Martensom već radili 2018. godine. Jan Martens je želeo da ima performere različitih godišta za predstavu Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima pa je tako zatražio izvođače iz Dens on ansambla. U predstavi najmlađa izvođačica ima osamnaest godina, a najstarija sedamdeset jednu.
Grumićeva je istakla da predstava nema stalnu postavu, odnosno da se izvođači često menjaju. Njeno pitanje odnosilo se na to da li se menjanjem glumaca menja i sadržaj performansa. Zoe je na ovo odgovorila da se menjanjem izvođača sadržaj itekako menja, menja se pre svega energija prilikom izvedbe, svaki izvođač je individua za sebe pa tako svako uvodi bitne novine u izvedbi. Taj dodaje da je sam proces kreiranja predstave bio haotičan, bilo je dosta istraživanja o protestima kao i ceo scenirao koji je na kraju Jan Martens skoro potpuno odbacio radi plesa, smatrajući da je sam ples protest. Slična situacija je bila i sa kostimima, koji su se promenili tri puta pre nego što je izabrana konačna verzija.
Kad je postavljeno pitanje o vezi između plesa i izgovorenih reči koje se javljaju tokom predstave, Taj ističe da je lepota plesa u načinima na koje može da se tumači, ali je Janu Martensu bilo bitno da doda i direktnu poruku kroz govor.
Poslednje pitanje je bilo u vezi sa temama koje Jan Martens bira i da li su uvek političke. Taj odgovara da se u svakom njegovom plesu nalazi nešto politike, čak iako je samo prisutna u naslovu. Zoe dodaje da teme nisu političke, već društvene zato što se tiču toga kako društvo reaguje na određene stvari.
