Модераторка округлог стола Тијана Грумић у свом уводном говору истакла је да смо сведочили напетом, интензивном и провокативном делу, и да је у питању копродукција белгијског ГРИП-а и Денс он ансамбла. Разговор је почела од самог наслова дела, Сваки покушај ће се завршити скршеним телима и сломљеним костима: ради се о фрази коју је изговорио кинески председник приликом протеста у Хонгконгу, он је изговорио да ће се сваки покушај да се Кина подели завршити скршеним телима и сломљеним костима. Грумићева је извођаче питала да ли је сам наслов био полазна тачка, да ли је баш тај цитат аутора инспирисао да ради ову представу. Тај Бумершајн је нагласио да је сам наслов дошао касније, мада сматра да је он одувек био у Јановој глави и замисли. Радни наслов представе је био Moving Forward, Standing Still, али су аутори на крају дошли до наслова који боље одговара тематици којом се баве. Тај је такође рекао да је Јан Мартенс употребио овај цитат јер га сматра одвратним и врло узнемирујућим, поготово када се то односи на сопствени народ.
Тијана Грумић је прокоментарисала да се дело бави и истражује различите проблеме са којима се друштво суочава, и истакла је да се у делу појављују делови текста Али Смит Пролеће, па је питала да ли је тај материјал био присутан од самог почетка. Тај је одговорио да је Јан Мартенс узео тај текст Али Смит јер га је сматрао врло релевантним за тему коју је узео да обрађује. Тај додаје да је почетна идеја заправо била идеја протеста, инспирација су им биле демонстрације које су се догађале током шездесетих и седамдесетих и које се догађају и данас.
Тијана Грумић питала је извођаче да кажу нешто о копродукцији белгијског ГРИП-а и Денс он-а. Денс он је заправо група перформера која окушља плесаче старије од четрдесет година. Тај је напоменуо да Денс он постоји од 2016. године и да су са Јаном Мартенсом већ радили 2018. године. Јан Мартенс је желео да има перформере различитих годишта за представу Сваки покушај ће се завршити скршеним телима и сломљеним костима па је тако затражио извођаче из Денс он ансамбла. У представи најмлађа извођачица има осамнаест година, а најстарија седамдесет једну.
Грумићева је истакла да представа нема сталну поставу, односно да се извођачи често мењају. Њено питање односило се на то да ли се мењањем глумаца мења и садржај перформанса. Зое је на ово одговорила да се мењањем извођача садржај итекако мења, мења се пре свега енергија приликом изведбе, сваки извођач је индивидуа за себе па тако свако уводи битне новине у изведби. Тај додаје да је сам процес креирања представе био хаотичан, било је доста истраживања о протестима као и цео сценирао који је на крају Јан Мартенс скоро потпуно одбацио ради плеса, сматрајући да је сам плес протест. Слична ситуација је била и са костимима, који су се променили три пута пре него што је изабрана коначна верзија.
Кад је постављено питање о вези између плеса и изговорених речи које се јављају током представе, Тај истиче да је лепота плеса у начинима на које може да се тумачи, али је Јану Мартенсу било битно да дода и директну поруку кроз говор.
Последње питање је било у вези са темама које Јан Мартенс бира и да ли су увек политичке. Тај одговара да се у сваком његовом плесу налази нешто политике, чак иако је само присутна у наслову. Зое додаје да теме нису политичке, већ друштвене зато што се тичу тога како друштво реагује на одређене ствари.
