Šta je malo kiše za iskusnu novinarsku ekipu prijatelja Bitefa koja se uputila u evropsku prestonicu kulture na svojevrsno zagrevanje pred 56. izdanje festivala? Ništa, da rešimo dilemu odmah, jer su kišobrani i dobro raspoloženje, iako ne mogu da odagnaju oblake, vrlo efikasni u tome da ih sklone iz vidokruga. Tako dobro opremljeni krenuli smo put Novog Sada.
Turisti
A u Novom Sadu, postasmo pravi turisti! Turistička organizacija Novog Sada i sjajna vodičica Alina postarali su se da se naša mala grupa upozna sa istorijom, arhitekturom i legendama Petrovaradinske tvrđave, velelepnog zdanja građenog s kraja 17. i gotovo kroz čitav 18. vek, čak 88 godina, danas zaštitnim znakom grada Novog Sada i sinonimom za Egzit. Jedna od najvećih i najočuvanija tvrđava ovog tipa u Evropi krije mnoge tajne i zanimljivosti među svojim zidinama, čak tri podzemna nivoa sa šesnaest kilometara hodnika, od kojih je samo kilometar istražen, obećavaju da će ih biti još više. No da ne ulazimo sada u te detalje, u nadi da ćete poći za našim primerom. Razmislite, koliko ste puta bili turista u Novom Sadu, Beogradu, bilo kom gradu kome se često vraćate, ko kaže da moramo otići negde daleko da bismo otkrili i iskusili? Mi junaci rada svog nažalost često nemamo ili vremena, ili novca ili ni jednog ni drugog da obezbedimo sebi da budemo turisti; ali eto, uvek postoje opcije!
Kad smo već kod slogana ovogodišnjeg Bitefa, u srcu tvrđave, kod naših sledećih domaćina u Ateljeu 61 pronašli smo prave junakinje rada svog. U jedinstvenom centru tapiserijske umetnosti kod nas, osnovanom davne 1961. godine, i jednoj od 5 institucija kulture ovog tipa u Evropi, imali smo privilegiju da svedočimo radu tkalja koje izrađuju umetničke tapiserije impresivnih motiva i veličina. Atelje 61 jedinstvena je kulturna institucija ovog tipa u našoj zemlji i sarađujući isključivo sa akademskim umetnicima ona već 61 godinu neguje i čuva umetnost izrade tapiserije. Bilo je impresivno videti na licu mesta kako se komplikovane šare izrađuju, a još impresivnije čuti da je za izradu jedne tapiserije, u zavisnosti od veličine, potrebno više meseci, čak i godina rada! Za tri godine, kažu, nekoliko tkalja ide u penziju i nisu sigurni ko će ih zameniti... a ipak, nema tu nikakvog razloga za zebnju, toliko je jedinstveno i interesantno ono što radi Atelje 61, da je sigurno da će ova ustanova nastaviti da raste i razvija se.
Garden (a ne Gardijen) parti
Kada je čuveni sat na tvrđavi otkucao da je vreme, uputili smo se i ka poslednjoj stanici naše male ekskurzije, u selo Čerević na obroncima Fruške Gore, u bajkovitu vinariju Verkat. Mala porodična vinarija koja funkcioniše od 2018. godine, a ako ste čuli za nju, vrlo je moguće da je to zato što jedino oni u Srbiji proizvode belo vino od sorte malvazija, jedno od omiljenih vina nama vinopijama. Malvazija je mediteranska sorta grožđa, čuvene su istarska i italijanska, ali eto, vrlo blizu nas na Fruškoj Gori postoji jedan vinograd smešten u kotlini u kojoj je takva mikroklima da je uspela da raste! Kažu u vinariji, malvazija se sama prodaje, nije joj potrebna nikakva reklama, a zašto je tako uverili smo se i sami. Uz sjajna vina i ukusne sireve sa Fruške gore uživali smo u bajkovitoj atmosferi vinarije, iskoristivši priliku da još jednom porazgovaramo o svim sjajnim programima koji nas čekaju na 56. Bitefu. Uživajući u našem malom „garden partiju“ obradovala nas je informacija da su za predstavu Gardien Party, koja će se izvesti u okviru glavnog programa u Istorijskom muzeju, karte prve rasprodate. Publika se očigledno raduje ovoj i ostalih 8 naslova glavnog programa, a imajući u vidu i najavljeni prateći, ni tu euforije sigurno da ne manjka. Srećom, 23. je jako blizu. Mi smo napunili baterije i spremni smo za niski start. Vi imate još vremena da se pripremite! Naša preporuka: lepa šetnja, dobro vino i dobro štivo (čitaj: program Bitefa ) uz to.
