Шта је мало кише за искусну новинарску екипу пријатеља Битефа која се упутила у европску престоницу културе на својеврсно загревање пред 56. издање фестивала? Ништа, да решимо дилему одмах, јер су кишобрани и добро расположење, иако не могу да одагнају облаке, врло ефикасни у томе да их склоне из видокруга. Тако добро опремљени кренули смо пут Новог Сада.
Туристи
А у Новом Саду, постасмо прави туристи! Туристичка организација Новог Сада и сјајна водичица Алина постарали су се да се наша мала група упозна са историјом, архитектуром и легендама Петроварадинске тврђаве, велелепног здања грађеног с краја 17. и готово кроз читав 18. век, чак 88 година, данас заштитним знаком града Новог Сада и синонимом за Егзит. Једна од највећих и најочуванија тврђава овог типа у Европи крије многе тајне и занимљивости међу својим зидинама, чак три подземна нивоа са шеснаест километара ходника, од којих је само километар истражен, обећавају да ће их бити још више. Но да не улазимо сада у те детаље, у нади да ћете поћи за нашим примером. Размислите, колико сте пута били туриста у Новом Саду, Београду, било ком граду коме се често враћате, ко каже да морамо отићи негде далеко да бисмо открили и искусили? Ми јунаци рада свог нажалост често немамо или времена, или новца или ни једног ни другог да обезбедимо себи да будемо туристи; али ето, увек постоје опције!
Кад смо већ код слогана овогодишњег Битефа, у срцу тврђаве, код наших следећих домаћина у Атељеу 61 пронашли смо праве јунакиње рада свог. У јединственом центру таписеријске уметности код нас, основаном давне 1961. године, и једној од 5 институција културе овог типа у Европи, имали смо привилегију да сведочимо раду ткаља које израђују уметничке таписерије импресивних мотива и величина. Атеље 61 јединствена је културна институција овог типа у нашoј земљи и сарађујући искључиво са академским уметницима она већ 61 годину негује и чува уметност израде таписерије. Било је импресивно видети на лицу места како се компликоване шаре израђују, а још импресивније чути да је за израду једне таписерије, у зависности од величине, потребно више месеци, чак и година рада! За три године, кажу, неколико ткаља иде у пензију и нису сигурни ко ће их заменити... а ипак, нема ту никаквог разлога за зебњу, толико је јединствено и интересантно оно што ради Атеље 61, да је сигурно да ће ова установа наставити да расте и развија се.
Гарден (а не Гардијен) парти
Када је чувени сат на тврђави откуцао да је време, упутили смо се и ка последњој станици наше мале екскурзије, у село Черевић на обронцима Фрушке Горе, у бајковиту винарију Веркат. Мала породична винарија која функционише од 2018. године, а ако сте чули за њу, врло је могуће да је то зато што једино они у Србији производе бело вино од сорте малвазија, једно од омиљених вина нама винопијама. Малвазија је медитеранска сорта грожђа, чувене су истарска и италијанска, али ето, врло близу нас на Фрушкој Гори постоји један виноград смештен у котлини у којој је таква микроклима да је успела да расте! Кажу у винарији, малвазија се сама продаје, није јој потребна никаква реклама, а зашто је тако уверили смо се и сами. Уз сјајна вина и укусне сиреве са Фрушке горе уживали смо у бајковитој атмосфери винарије, искористивши прилику да још једном поразговарамо о свим сјајним програмима који нас чекају на 56. Битефу. Уживајући у нашем малом „гарден партију“ обрадовала нас је информација да су за представу Gardien Party, која ће се извести у оквиру главног програма у Историјском музеју, карте прве распродате. Публика се очигледно радује овој и осталих 8 наслова главног програма, а имајући у виду и најављени пратећи, ни ту еуфорије сигурно да не мањка. Срећом, 23. је јако близу. Ми смо напунили батерије и спремни смо за ниски старт. Ви имате још времена да се припремите! Наша препорука: лепа шетња, добро вино и добро штиво (читај: програм Битефа ) уз то.
