Čemu pozorište služi?
Da li nam je i zašto danas uopšte potrebno?
Kome se i na koji način obraća?
Kosu oni za koje se stvara?
A ko su oni koji ga stvaraju?
Koja pitanja i teme otvara?
Kako?
Na koji način te teme korespondiraju sa stvarnošću koju živimo?
Pozorište je oduvek nastojalo da bude prostor susreta, dijaloga i razmene mišljenja. Prostor za promišljanje i preispitivanje društvene stvarnosti. Međutim, stvarnost u kojoj ono danas postoji deluje stravično.
U vremenu pandemije, ratova, prisilnih migracija i ekoloških katastrofa, koje samo dodatno otežavaju već dovoljno teške uslove života u svetu ekstremnih ekonomskih i socijalnih nejednakosti, Bitef je kao centralnu temu 56. festivala odabrao pitanje rada, radnih prava i dostojanstvenog tretmana radnica i radnika u savremenom svetu.
Kao festival koji promoviše ne samo umetničku već i društvenu emancipaciju, Bitef nam ove godine pruža priliku za dijalog, preispitivanje, razmenu mišljenja i iskustava o temi koja se duboko tiče svih nas.
Međutim, nameće se pitanje šta pozorište danas može da uradi za one čija su radna prava ugrožena? A šta možemo mi koji ga stvaramo i koji ga gledamo?
Kao pozorišna radnica, neprekidno se pitam sve ovo, a verujem i moje koleginice i kolege takođe. Ipak, sigurna sam da sami ne možemo doći do odgovora na ova pitanja. Zato je i važno da se susrećemo i polemišemo.
Pozorišni festivali, kao prostori specifičnog kolektivnog iskustva, savršena su prilika za takvu vrstu dijaloga. Nekada se taj dijalog odvija isključivo u prostoru između onoga (i onih) na sceni i onih u publici, ali nekada imamo priliku da odemo korak dalje. Godinama unazad, Bitef nam pruža mogućnost za to kroz Susrete sa autorima. Verujem da je važno da tu mogućnost iskoristimo.
Kao moderatorka razgovora koji će se dešavati nakon predstava, želim da stvorim atmosferu u kojoj ćemo svi, sa koje god strane scene se nalazili, moći da razgovaramo o teškim, važnim, ponekad bolnim temama, a da se u tome osećamo sigurno.
Progovorimo o onome što se tiče svih nas na 56. Bitefu!
Tijana Grumić