Чему позориште служи?
Да ли нам је и зашто данас уопште потребно?
Kоме се и на који начин обраћа?
Kосу они за које се ствара?
А ко су они који га стварају?
Kоја питања и теме отвара?
Kако?
На који начин те теме кореспондирају са стварношћу коју живимо?
Позориште је одувек настојало да буде простор сусрета, дијалога и размене мишљења. Простор за промишљање и преиспитивање друштвене стварности. Међутим, стварност у којој оно данас постоји делује стравично.
У времену пандемије, ратова, присилних миграција и еколошких катастрофа, које само додатно отежавају већ довољно тешке услове живота у свету екстремних економских и социјалних неједнакости, Битеф је као централну тему 56. фестивала одабрао питање рада, радних права и достојанственог третмана радница и радника у савременом свету.
Kао фестивал који промовише не само уметничку већ и друштвену еманципацију, Битеф нам ове године пружа прилику за дијалог, преиспитивање, размену мишљења и искустава о теми која се дубоко тиче свих нас.
Међутим, намеће се питање шта позориште данас може да уради за оне чија су радна права угрожена? А шта можемо ми који га стварамо и који га гледамо?
Kао позоришна радница, непрекидно се питам све ово, а верујем и моје колегинице и колеге такође. Ипак, сигурна сам да сами не можемо доћи до одговора на ова питања. Зато је и важно да се сусрећемо и полемишемо.
Позоришни фестивали, као простори специфичног колективног искуства, савршена су прилика за такву врсту дијалога. Некада се тај дијалог одвија искључиво у простору између онога (и оних) на сцени и оних у публици, али некада имамо прилику да одемо корак даље. Годинама уназад, Битеф нам пружа могућност за то кроз Сусрете са ауторима. Верујем да је важно да ту могућност искористимо.
Kао модераторка разговора који ће се дешавати након представа, желим да створим атмосферу у којој ћемо сви, са које год стране сцене се налазили, моћи да разговарамо о тешким, важним, понекад болним темама, а да се у томе осећамо сигурно.
Проговоримо о ономе што се тиче свих нас на 56. Битефу!
Тијана Грумић