После две мукотрпне године, преплављене смрћу, здравственим проблемима, депресијом, изолованошћу, новим и често потпуно неадекватним облицима рада и друштвеног живота, човечанство је овог пролећа почело да се нада да пандемија корона вируса одлази у прошлост. Међутим, ако она и одлази, њене последице остаће још дуго. Под овим се обично мисли на последице које се односе на здравље, а занемарују се оне подједнако озбиљне: економске и социјалне. За време пандемије први пут смо правили разлику између „есенцијалних“ и „неесенцијалних“ професија, другим речима између оних без којих се не може и оних без којих се, наводно, може (да ли уопште треба да нас чуди што су, у оваквом наопаком начину размишљања, уметничке професије обично завршавале међу овим другим). За неке је онлајн рад од куће био психички изазов, или су га видели као сурогат правог рада, али то је био и јесте знатно мањи проблем од губитка посла или немања услова за рад, са чим су се суочавали и још се суочавају милиони људи широм света.
После ове две тешке године, нису нас сустигле само различите последице пандемије већ и нова несрећа: агресија Русије на Украјину, тежак, озбиљан и вишемесечни рат који нема изгледа да се ускоро заврши, већ, напротив, прети да ескалира у сукоб светских размера. Највеће жртве овог рата су, свакако, грађанке и грађани Украјине, који су изложени непосредним ефектима рата: погибељи, рањавању, губитку најмилијих и материјалних добара, избеглиштву... Жртве су и грађанке и грађани Русије, који се противе Путиновој политици, јер су на удару репресивних закона и указа, шкрабају им се улази у домове злогласним „Z“, приморавају се на емиграцију. Податак на који смо поносни јесте тај да нико од руских пријатеља и сарадника Битефа из последњих неколико деценија, у распону од водећих редитеља (као што је Kирил Серебреников) до водећих критичара (као што је Марина Давидова), није подржао Путинову политику: напротив, на удару су те политике. На крају, жртве ће, поред Украјинаца и Руса, највероватније бити и многи други Европљани, укључујући и нас, а који ће у наступајућем периоду трпети економске и социјалне последице - инфлацију, поскупљења, несташицу енергената и, опет, губитак посла или нужност да се ради неколико послова паралелно како би се преживело.
Додуше, не треба бити присталица теорија завере да би се и сама пандемија, а и светски рат, као и њихове економске и социјалне последице, довеле у везу с глобализованим светом неолибералног капитализма. Све излистане појаве - прекарни рад, губици посла, неофеудални видови експлоатације, изнуђене преквалификације, итд. - одликовале су наш свет и пре пандемије короне и рата у Украјини. Другим речима, већ је било лоше, сада је само још горе.
Kао фестивал чија мисија није само уметничка еманципација већ и друштвена, и који се и претходних година суочавао с неким од највећих изазова савременог света (мигрантска криза, политички популизам и ауторитарни режими, еколошка криза...), 56. Битеф поставља као главну тему управо питање рада у савременом друштву, борећи се за његово достојанство. Одатле и слоган овог Битефа: речити стихови из југословенске, пролетерске песме Да нам живи, живи рад - „Ми, јунаци рада свог“.
Девет представа које смо Филип Вујошевић и ја изабрали за главни програм фестивала третирају ову тему у различитим облицима. Од живота мексичких фабричких радника који уз тамошњи минималац не могу да преживе (Тихуана), преко судбине чувара светских музеја, међу којима има историчара уметности који нису успели да нађу посао у професији (Gardien Party) и масовног егзила српских лекара у Немачку (Др Ауслендер (Made for Germany)), до панораме живота у британском свратишту у којем је група несрећника завршила због губитка домовине, стана и/или - посла (Љубав). Посебну целину чине представе које се баве питањем рада у самим извођачким уметностима, у распону од заступљености жена у српском позоришту (Свет без жена), преко даљих професионалних перспектива младе и успешне редитељке у малој средини и „мушкој професији“ (Соло), до вишеслојног есеја о природи савременог плеса, чији је битан аспект сам физички рад (Сваки покушај ће се завршити скршеним телима и сломљеним костима).
Kао и ранијих година, и ове ће године Битеф бити отворен даном Пролога, када ће бити изведена представа (Није) крај света у продукцији позоришта Шаубине из Берлина. Ову смо представу изабрали за Пролог зато што је она, својом еколошком тематиком, али и еколошки одрживим условима продукције (на пример, редукованом расветом у представи која се производи педалирањем бицикала на самој сцени), копча с тематиком прошлог Битефа. Такође, она нас посредно уводи и у тему 56. Битефа, јер су протагонисткиње две научнице различитих година и статуса, чији однос разоткрива, између осталог, и професионалне тензије, злоћудне структуре моћи у данашњем академском свету. Последње, али не и најмање значајно, ауторка представе је Kејти Мичел, једна од водећих британских, европских и светских редитељки, чији рад никада досад није био приказан на Битефу.
Ово је, додуше, заједничка одлика свих представа на 56. Битефу, и уједно његова посебност у односу на десетине и десетине претходних издања: с изузетком аутора домаћих представа, сви остали (дакле, страни) редитељи и кореографи први пут су на Битефу, што овогодишњем програму даје, за српску публику, и карактер ексклузивности: Јан Мартенс (Сваки покушај ће се завршити скршеним телима и сломљеним костима, Белгија), Валери Мрежан и Мухамед ел Хатиб (Gardien Party, Француска), Александер Зелдин (Љубав, Енглеска), Лазаро Габино Родригез (Тихуана, Мексико), Нина Рајић Kрањац (Соло, Словенија), Жига Дивјак (Kризе, Словенија). Већина њих су позната имена светских позоришних фестивала, неки чак и звезде: поред Мичел, у последњу групу извесно спадају Јан Мартенс и Александер Зелдин. Поносни смо што смо, захваљујући адекватној подршци нашег оснивача и покровитеља, наших спонзора и других партнера и пријатеља, успели да и у години (продужене) глобалне кризе београдској публици пружимо међународно релевантну, па и престижну селекцију представа у главном програму.
Међутим, нека од ових имена су и Битефова „открића“, пошто ће им ово бити први наступ у најширем светском контексту, а тај пласман је и једна од мисија фестивала. То је овога пута случај с обоје младих словеначких редитеља, Жигом Дивјаком и Нином Рајић Kрањац. Узгред, представа Kризе СМГ-а и Маске из Љубљане у режији Жиге Дивјака сасвим циљано је изабрана да затвори предстојећи Битеф. Осим што ће ово бити њена светска премијера, она шири тематски оквир главног програма, јер не третира само социјална питања у вези са радом већ и филозофска: феномен kризе као такве. Међутим, можда и најважнији разлог зашто смо њу оставили за крај јесте тај да она, после тематски претежно суморног програма, пружа извесно светло на крају тунела. Наиме, поред очигледних негативних аспеката феномена „кризе“, представа показује да криза може да буде и стимулишућа, да покреће, отвара нове перспективе.
Поред тематске осовине, свако издање Битефа има и естетску: неку праксу, поетику типичну за савремене извођачке уметности, коју стављамо у фокус. У складу с тематском, и естетска линија третира феномен рада, његове принципе и стратегије онако како се оне манифестују у стваралачком процесу у позоришту. Она се конкретно своди на различите облике дехијерархизације, демократизације стваралачког процеса. То посебно долази до изражаја у тзв. devised theater-у, оном у ком су сви ствараоци представе, укључујући и саме извођаче, од почетка процеса равноправни коаутори, а уносе своје личне материјале као грађу за концепт. Овакав приступ разграђује концепт „редитеља-демијурга“ карактеристичан за редитељско позориште 20. века. Различите облике devised theater-а, чак и онда када себе тако не одређују, на 56. Битефу репрезентују обе словеначке представе (Соло и Kризе), француска (Gardien Party), белгијска (Сваки покушај ће се завршити скршеним телима и сломљеним костима), а можда би се још нека могла подвести под овај појам. Демократизација стваралачког процеса огледа се и у проблематизовању значаја извођачке „професионалности“: тако поред представа у којима играју професионални извођачи ((Није) крај света, Др Ауслендер (Made for Germany), Соло, Тихуана, Kризе и Љубав), има и оних у којима сви или неки извођачи долазе из непрофесионалног окружења (Сваки покушај ће се завршити скршеним телима и сломљеним костима, Gardien Party), или су позоришни уметници, али не школовани глумци/плесачи (Свет без жена).
Последње, али не и најмање битно: обе домаће представе у главном програму настају као копродукција Битефа и премијерно ће бити изведене на фестивалу. Њихови копродуценти су две водеће институције нашег репертоарског театра, односно независне сцене: Југословенско драмско позориште (Др Ауслендер (Made for Germany), режија Бојана Ђорђева, драматургија Тања Шљивар и Мина Милошевић) и Центар за културну деконтаминацију (Свет без жена, ауторски пројекат Маје Пелевић и Олге Димитријевић). Ова одлука настала је из наше друштвене одговорности, односно свести да је ове године, када је тема фестивала прекарни рад, губитак посла и немање услова за рад, Битефова дужност да помогне домаћим позоришним ствараоцима који су професионално најугроженији у условима економске и социјалне кризе коју већ сви осећамо: оним с независне сцене. Kао немерљиво важан партнер у реализацији овог пројекта подршке домаћој независној сцени на 56. Битефу издвојио се и Медицински факултет Универзитета у Београду, у чијем ће простору (амфитеатар Института за анатомију) бити изведена представа - Др Ауслендер (Made for Germany).
Поред овог простора - амфитеатра Института за анатомију - Битеф ће ове године, у складу са својом традицијом, користити и друге алтернативне просторе, као што је музејски, у каквом ће бити изведена представа Gardien Party (у складу са својом темом, она се увек изводи у музејима). После две године паузе настале из оправданих, пандемијских разлога, Битеф се враћа и у Луку Београд, где ће се одржати финале фестивала, с представама Соло и Љубав, као и свечана додела награда. На овај начин, а имајући у виду то да се у Србији све што се деси два пута уздиже на ниво традиције, Лука Београд постаје један од традиционалних и истовремено најважнијих партнера Битефа.
У Луци Београд биће постављене шатре и за један од Битефових пратећих програма, фестивал савременог циркуса региона, Циркобалкана. Поред овог, у оквиру 56. Битефа одржаће се и већина наших других, такође традиционалних пратећих програма: Битеф Полифонија, Битеф библиотека, као и разговори с ствараоцима.
Такође, ове године ће, као пратећи програм, бити организован и велики showcase домаћег позоришта. Он је планиран, пре свега, за око 500 гостију из иностранства који ће у Београд доћи на пленарни састанак ИЕТМ-а, једне од највећих међународних позоришних мрежа, који је део 56. Битефа. Поред могућности да виде репрезентативни узорак српског театра битефовских тенденција, те тако допринесу његовој међународној видљивости и пласману, страни гости ће учествовати и на конференцији На посао приони, на живот још више (Work hard, live harder), која, из различитих углова, осветљава проблематику проистеклу из теме главног програма 56. Битефа - услове рада у савременим извођачким уметностима.
Иван Меденица, уметнички директор Битефа
